Ministar saobraćaja Goran Vesić najavio je da je u toku priprema novih mera za vozače, prema kojima bi ograničenje snage motora za vozače sa probnom vozačkom bilo prošireno na sve do 25 godina.
Razlog za takvo pooštravanje Zakona o bezbednosti saobraćaja Vesić pronalazi u želji da se smanji broj udesa i stradalih u saobraćaju, objašnjavajući kako smo "svedoci, nažalost, situacije da veliki broj mladih gine upravo iz razloga jer koriste automobile koje ne umeju da voze sa svojim vozačkim iskustvom".
Međutim, da li nužno širenje ograničenja na "jače automobile" znači i manje brzine pri vožnji i koliko je delotvorna ovakva mera.
Razlog za delovanje postoji. Kako je objasnio načelnik Uprave saobraćajne policije Slaviša Lakićević za RTS, može se govoriti o crnoj statistici na našim putevima. Ono što je poznato je da je za sedam meseci ove godine u saobraćaju život izgubilo 63 mladih ljudi, što je 18 osoba više nego u istom periodu prošle godine. U 2023. godini u saobraćaju je stradalo 90 mladih. U koliko tih nesreća su mlađi od 25 godina učestvovali, kao vozači, u trenutku pisanja ovog teksta je nepoznato, jer MUP nije odgovorio na pitanja NIN-a.
Trenutno Zakon o bezbednosti saobraćaja nalaže da je zabranjeno da vozači sa probnom dozvolom upravljaju vozilom snage motora koja je veća od 80 kilovata, što je oko 107 konjskih snaga, osim ako se u vozilu ne nalazi član porodice koji ima vozačku dozvolu duže od pet godina. Ova mera važi za sve koji imaju probnu vozačku dozvolu, odnosno dve godine nakon položenog vozačkog ispita, ili do 21 godine života.
Sagovornici NIN-a se slažu da bi ovakva mera mogla da smanji broj saobraćajnih nezgoda, ali veruju i da se radi o rešenju kojim se zapravo maskiraju pravi problemi u saobraćaju.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić kaže za NIN da se ovom merom suštinski ograničava brzina, a ne jačina motora. Manja snaga znači i manja brzina, a to automatski znači i više vremena za reagovanje, pa samim tim i manje saobraćajnih nesreća.
Međutim, on veruje da kada je Vesić predložio ovakvu meru, da on ne priča o realnim parametrima, odnosno o brzini automobila. On napominje da nema nikakvog objašnjenja zašto neko do 25 godina ne bi smeo da vozi "jača kola", osim da se provuče mera koja će naterati vozače da sporije voze, kao i da bi se prodalo više automobila.
"To je odluka kojom bi trebalo da se ograniči brzina po starosnoj kategoriji ljudi, koju je predložio ministar Vesić i ujedno da se više prodaju automobili. Sigurno je da bi se smanjio broj nezgoda. Kada znamo da manja brzina donosi manje nezgoda, što ne smanjimo brzinu na auto-putu na 60 kilometara na sat? Niko se ne bi sudarao. Znači jedini parametar koji mi merimo je broj nezgoda i broj poginulih. Godišnje u svetu umre preko milion ljudi zbog nezgoda", kaže Vujanić i ironično primećuje da bi mogli da se zabrane i automobili, jer preko milion ljudi svake godine u svetu pogine u udesima.
"Mora da se uzme šta se dobija, a šta se gubi takvim merama. Sigurno je da se profitira na bezbednosti u saobraćaju, na manjim štetama u saobraćaju, ali i na većoj prodaji automobila. Ja, recimo, imam kola od 200 konjskih snaga i sada moje dete mlađe od 25 godina sa položenim vozačkim ne bi mogao da vozi ta kola, već bi morali da mu uzmemo nova. Onda kada napuni 25 godina treba da dobije malo veći auto. Ako položi sa 16 godina trebalo bi mu devet godina dok ne pređe na malo veći auto", kaže Vujanić za NIN.
Iako Vujanić podržava povećanje bezbednosti u saobraćaju, u ovakvom potencijalnom novom sistemu on uviđa problem druge vrste.
"Zamislite jednu porodicu gde ima dvoje-troje dece i oni se razlikuju po godinama. Ako kupi jači auto, ne može da ga vozi mlađi, a ako kupi slabiji auto, onda se ovaj stariji nervira što ima malo konjskih snaga, pa ne može da ostvari brzinu", kaže Vujanić.
Sa Vujanićem se slaže master inženjer saobraćaja Igor Velić koji kaže da stradanje ljudi u bilo kojoj situaciji, a posebno one koje je moguće sprečiti, predstavlja dužnost svih učesnika u saobraćaju. On napominje da kroz svoj rad promoviše savremen koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja, odnosno da umesto isključivo pravne odgovornosti učesnika u saobraćaju, neophodno je pričati i o stručnoj, moralnoj i političkoj odgovornosti.
Velić tvrdi da se kod nas ne primenjuje savremen model saobraćajnog planiranja i tehničkog regulisanja saobraćaja, te da su sve ostale mere samo "estetitika i iluzija da se nešto radi".
"Ključ stradanja u Srbiji jeste što u političkim i stručnim krugovima odbija da se podrži savremen koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja. Pored toga u našim političkim i stručnim krugovima se ne podržava model održive urbane mobilnosti koji je dao najbolje rezultate u pogledu bezbednosti saobraćaja. Svakako nam je neophodan drugačiji pristup u oblikovanju saobraćajnog prostora, posebno za ranjive učesnike u saobraćaju, imajući u vidu sve infrastrukturne i bezbednosne probleme sa kojima se susreću svakodnevno. Mišljenja sam da nam je potrebna primena 'Humanog inženjeringa', koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju ranjivi učesnici u saobraćaju", objašnjava Velić za NIN.
On napominje da se već decenijama unazad promoviše saobraćajni sistem koji isključivo zadovoljava potrebe motornog saobraćaja. Odnosno, kako on kaže, "dovoljno je samo da prošetate svojim gradom i videćete da su trotoari okupirani parkiranim vozilima, da zone 30, zone usporenog saobraćaja, biciklistička infrastruktura, taktilne staze za slepe i slabovide, praktično ne postoje".
Pored toga, kako objašnjava, nedostaje i sistemski kontinuiran pristup obrazovanju i vaspitanju novih učesnika u saobraćaju. Velić kaže da je neophodno stvoriti svest kod učesnika u saobraćaju zašto je važno ponašati se odgovorno.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
