Pravnica Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja izjavila je danas da se neodazivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića na razgovor s roditeljima mladića ubijenih u pećkom kafiću „Panda“ može okarakterisati kao odsustvo kućnog vaspitanja.
Mandić je u intervjuu agenciji Beta kazala da je korišćenje tuđe nesreće izuzetno loš politički manir, „a njega predsednik Srbije prečesto koristi“.
Po njenim rečima, porazno je što roditelji šestoro ubijenih mladića, 25 godina kasnije, kao jedinu „instituciju“ koja može da im pomogne vide predsednika Srbije.
Prema njenim rečima to što prosečan građanin, prosečna žrtva krivičnog dela i njena porodica, zaštitu traže na Andrićevom vencu, a ne od pravosudnih organa samo govori u kojoj meri je normalizovana kontrola izvršne vlasti nad tužilaštvom i sudstvom.
„Neodazivanje Vučića na razgovor se sigurno može okarakterisati i kao odsustvo kućnog vaspitanja. Međutim, kada bi odgovorio na pisane pozive roditelja ili kada bi ih primio, Vučić bi morao da kaže da on nije istražni organ, da on nije sudija. To bi bilo jedino ispravno“, ocenila je Mandić.
Povodom Vučićeve izjave 2013. godine u svojstvu prvog potpredsednika Vlade Srbije i šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti da decu u „Pandi“ nisu ubili pripadnici tzv. OVK i da će se javnost zgroziti kada bude otkrivena istina, Mandić je rekla da je Vučić u to vreme bio oduševljen time što je u saradnji sa SPS-om sebi obezbedio pristup različitim osetljivim podacima u posedu državnih organa.
„U tom oduševljenju, verovatno kako bi se pohvalio, on je izašao u javnost s podatkom o kome govorite. Verujem da je tom izjavom želeo da nam poruči koliko je svemoćan, koliko je dobro obavešten. On želi da tako bude viđen u javnosti. Strah od njegove sveprožimajuće vlasti je i danas jedan od osnovnih mehanizama održanja SNS na vlasti“, kazala je Mandić.
Dodala je da Vučićeva izjava iz 2013. godine nije imala pravdoljubive, već više lične i sebične motive.
Upitana da li Vučić zna istinu o zločinu u „Pandi“, ona je rekla da se to teško može prosuditi.
„Bilo bi dobro da Tužilaštvo za organizovani kriminal pozove gospodina Vučića na razgovor i pita ga to. To bi bio jedini pouzdan način da dobijemo odgovor, a takođe i znak da imamo državu. Istina se u ovakvim slučajevima utvrđuje u istrazi, a zatim na sudu, a ne u medijima i ne u predsedničkom kabinetu“, istakla je Mandić.
Komentarišući to što u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu istraga o „Pandi“ traje već šest godina, Mandić je kazala da držanje predmeta u fiokama nije neobično za domaće tužilaštvo.
„Kako istrage nisu otvorene za javnost, možemo samo da nagađamo o čemu se radi. Držanje predmeta u fiokama nije neobično za domaće tužilaštvo, naročito u politički osetljivim predmetima. Vučić je svojom izjavom iz 2013. godine insinuirao da se radi o takvom predmetu“, navela je ona.
Ukoliko predsednik države zaista nešto zna o ovom slučaju, dodala je Mandić, ne mora da čeka poziv Tužilaštva za organizovani kriminal.
„Može i sam da se javi tužiocu Nenadiću (Mladen) i prijavi svoja saznanja. To bi bio jedini odgovoran pristup i ja bih mu to svakako savetovala. Sve ostalo bi ličilo na zloupotrebu ove teme u javnosti“, istakla je Mandić.
Upitana kako ocenjuje to što i Tužilaštvo za organizovani kriminal odbija da primi na razgovor roditelje ubijene dece, Mandić je rekla da porodica žrtava ima određena prava u krivičnom postupku i ona ne bi smela da im budu uskraćena.
„Razgovor i prijem, shvaćen svakodnevno i kolokvijalno, nije nešto što je uobičajeno i verujem da tužilaštvo izbegava sve što nije njihova formalna obaveza“, objasnila je ona.
Na pitanje kako komentariše tvrdnju roditelja ubijenih dečaka da je zločin u „Pandi“ državni terorizam parekselans, Mandić je kazala da ne bi bilo iznenađujuće da se državni teror desio i 1998. godine u Peći.
„Teško mi je da to komentarišem, imajući u vidu da nemam podatke iz istrage, kao što ih nema ni ostatak javnosti. Nadam se da će roditelji mladića uspeti da na odgovarajućem mestu, prvo u tužilaštvu, a zatim na sudu, iznesu sva saznanja koja imaju i dobiju odgovore koje zaslužuju“, dodala je ona.
Kako je ocenila, iako to posle 25 godina nije mnogo utešno, istina na kraju uvek izađe na videlo, jer je Srbija suviše mala zemlja za velike tajne.
„Država ne može biti teroristička sama prema sebi, makar ne u teoriji. Ako se pak ovde misli na teror državnih organa prema njenim građanima, onda govorimo o nečemu što nam je svima, nažalost, poznato. Zbog toga ne bi bilo iznenađujuće da se takav teror desio i 1998. godine u Peći“, zaključila je Sofija Mandić.
Roditelji ubijenih mladića u pećkom kafiću „Panda“ od 2017. godine podneli su više od 10 pismenih zahteva predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da ih primi na razgovor i saopšti sva saznanja koja on ima o naručiocima, organizatorima i izvršiocima zločina koji se dogodio 14, decembra 1998. godine u Peći.
Predsednik Vučić je 11. januara i 31. januara ove godine javno saopštio da će roditelje primiti na razgovor, ali se to do današnjeg dana nije dogodilo.
Pre 25 godina, 14 decembra 1998, oko 20 časova, dvojica maskiranih napadača otvorili su paljbu iz automatskih pušaka na goste kafića „Panda“, među kojima je najviše bilo pećkih gimnazijalaca.
Ubijeni su Ivan Obradović (15), Zoran Stanojević (18), Vukota Gvozdenović (16), Svetislav Ristić (18), Ivan Radević (24) i Dragan Trifović (18).
Vladimir Lončarević (18) je teško ranjen, dok su lakše ranjeni Mirsad Šabović (34) i Nikola Rajović (18).
Istraga o ovom zločinu je pokrenuta tek 12. maja 2016. u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu.
Sve do 28. decembra 2013. porodice ubijenih dečaka i javnost su bili uvereni da su taj zločin počinili pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Međutim, tadašnji prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti Aleksandar Vučić je na TV Pink rekao: „Zločin u ‘Pandi’ nisu počinili Albanci kako smo to do sada verovali. Javnost će biti zgrožena kada se bude otkrila istina“.
Vučić je kasnije rekao novinarima da je gotovo siguran da zna šta se desilo u „Pandi“, ali da ne postoje dokazi i da istražni organi Srbije ne mogu da se „ponose“ kako su sproveli istragu.
