U različitim ekonomsko-političkim sistemima, na različitim meridijanima i u različitim istorijskim periodima alternativna ekonomija se javljala kao (ne)svestan odgovor na posledice izazvane invazivnom ekonomijom rasta. Otuda solidarna i socijalna ekonomija (skraćeno SSE), iako ne tako novi koncept, predstavlja realni ekonomski trend i uživa sve veći stepen afirmacije, prvenstveno zbog svoih osnovnih ideja i potencijala za postizanje održivog razvoja i oblikovanje društveno-ekonomski pravednijih zajednica.
Socijalna i solidarna ekonomija (SSE) je spektar alternativnih modela okupljenih oko vrednosti humanizma, demokratije, solidarnosti, inkluzije, diverziteta, kreativnosti, održivog razvoja, jednakosti, pravde, poštovanja i pluralizma. Ovaj spektar predstavlja izuzetno značajan i moćan instrument u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti, a u cilju pravednijeg društva.
Solidarne ekonomije se često poistovećuju sa pojmom socijalne ekonomije, pa se ova dva pojma neretko koriste i kao sinonimi. Međutim, osnovna razlika između ova dva pojma je ta da se koncept socijalne ekonomije shvata kao korektiv i dopuna sadašnjem ekonomskom sistemu, dok koncept solidarne ekonomije zagovara transformaciju čitavog ekonomskog sistema na osnovu solidarnih principa. Otuda danas postoji čitav dijapazon raznovrsnih organizacionih ideja i modela koji u praksi jesu dopuna, korektiv ili alternativa tržištu i kapitalizmu.
U svakom slučaju, solidarna i socijalna ekonomija nastoje da daju primat pravičnosti, jednakosti i brizi o ugroženim i marginalizovanim članovima društva, umesto akcentu na profitu i neograničenoj akumulaciji bogatstva.
Jedna od njenih glavnih karakteristika jeste ta da efikasnost ne može biti ograničena na materijalne koristi preduzeća, firmi, korporacija, već se definiše kao društvena efikasnost, te se meri kroz kvalitet života njenih članova i istovremeno, čitavog ekosistema.
Socijalno preduzetništvo najprepoznatljiviji pojavni oblik ideje socijalne i solidarne ekonomije
U ovoj alternativnoj sferi ekonomije obuhvaćen je širok spektar organizacionih oblika, zasnovanih na principima saradnje, solidarnosti i demokratskog upravljanja, i uglavnom uključuje: zadruge, socijalna preduzeća, asocijacije, fondacije, grupe za samopomoć, kooperativne banke i sisteme socijalnih finansija, alternativne prehrambene lance, fer trgovinske mreže, udruženja zaposlenih u neformalnom sektoru, kao i organizacije civilnog društva koje nastoje da prekinu zavisnost od donatorskih sredstava i ostvare samoodrživost.
Organizacije koje se mogu definisati kao socijalna preduzeća, a koja su se razvila širom Evrope, sve su važnija preduzetnička dinamika u proteklih nekoliko decenija. U Evropi postoji oko dva miliona socijalnih i solidarnih organizacija što je 10% svih kompanija.
Praksa potvrđuje da je stepen razvoja socijalnog preduzetništva u svakom društvu direktno srazmeran sa stepenom razvoja nacionalne ekonomije, kao i sa stepenom razvoja ljudskih prava, demokratije i svih drugih tekovina savremene civilizacije. Iz toga logično sledi da se stanje socijalnog preduzetništva može posmatrati kao jedan od pouzdanih indikatora ukupnog političkog, ekonomskog i socijalnog stanja u jednom društvu.
Socijalno preduzetništvo koje predstavlja do sada najprepoznatljiviji pojavni oblik ideje socijalne i solidarne ekonomije je poslovanje sa idejom da se putem ulaganja profita, nastalog od prodaje proizvoda ili usluga, ispuni određena društvena misija. Cilj socijalnog preduzetništva je da prepozna i da se uključi u rešavanje određenog društvenog izazova, kao što je npr. nezaposlenost, marginalizovanje određenih društvenih grupa i njihove potrebe, siromaštvo i slično. Zarada koja se ostvari ovim poslovanjem ne služi uvećanju imovine pojedinca, već se ulaže u ono što je prepoznato kao potreba ili problem, a to može biti zaštita životne sredine, upošljavanje osoba koje teško dolaze do posla, obrazovanje, socijalne ili zdravstvene usluge. Neprofitna socijalna preduzeća i preduzetnici se bave proizvodnjom roba i pružanjem usluga kroz inovativna rešenja za aktuelne društvene probleme, što je direktno povezano i sa njihovim jasnim ciljem da zajednica ima koristi od njihovih aktivnosti.
Iako istorijski gledano, socijalno preduzetništvo u Srbiji ima dugu tradiciju, današnja javnost nije dovoljno upoznata s ovim modelom, ni s tim koje i kolike koristi ovakva preduzeća i preduzetnici mogu da donesu. Zato se može reći da je ovaj model doživeo početak svoje afirmacije usvajanjem prvog Zakona o socijalnom preduzetništvu u Republici Srbiji 2022. godine. Primena ovog zakona jeste praktično na početku, a zakonom predviđeno uspostavljanje Saveta za razvoj socijalnog preduzetništva na nivou zemlje se nedavno dogodilo, dok se sa izradom Programa razvoja socijalnog preduzetništva tek počinje. Dosadašnja praksa i iskustva socijalnih preduzeća u Srbiji pokazuju da mnoge mere podrške i koraci nisu vezane za republičku zakonsku regulativu, obzirom da lokalna samouprava može da donosi različite mere kojima podržava i rasterećuje rad socijalnih preduzeća, čime stvara lokalni sistem i atmosferu podrške za osnivanje i rad socijalnih preduzeća.
