Ekonomista i profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić rekao je danas da nije saglasan sa ocenom predstavnika vlasti da „javni dug Srbije nije zabrinjavajuće visok“, posebno u uslovima daljeg rasta kamatnih stopa, odnosno cene zaduživanja na međunarodnom tržištu.
„Za zemlju sa nezavršenim reformama, sa neefikasnim javnim sektorom u kome se i dalje često kriju potencijalni gubici koje na kraju plaća država (poreski obveznici) i sa nedovoljno konkurentnom privredom kakva je Srbija, postojeći nivo duga je već visok“, rekao je Šoškić za portal Nezavisnist.org.
On je istakao da, kada je u pitanju aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Srbija ulazi u kategoriju „ranjivih zemalja u razvoju“, prema kojima MMF nastupa sa programima podrške u situaciji koju karakteriše rast cene zaduživanja na međunarodnom tržištu.
„Da je Srbija suštinski ojačala svoju privredu poslednjih godina, odnosno da je podigla konkurentnost i ušla u zonu suficita tekućeg računa platnog bilansa, kao što su to uradile zemlje Centralne i Istočne Evrope, ne bi bilo potrebe za ovakvim aranžmanom sa MMF-om“, rekao je on.
Dokaz za to, kako je naveo, jeste činjenica da MMF nema i ne namerava da ima slične aranžmane sa Češkom, Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Rumunijom i drugim zemljama.
Podsetio je da se Srbija prema međunarodnim pokazateljima percepcije korupcije nalazi na 96 mestu, daleko iza Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije i naglasio da je Srbija bila jedina evropska zemlja na crnoj listi FATF (međunarodne organizacije za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma).
„Po pitanju ‘pranja novca’ naša zemlja je i dalje loše pozicionirana po međunarodnim pokazateljima koji prate tu oblast (Basel AML Index), a poznato je da ‘oprani novac’ u svojoj poslednjoj fazi često ulazi na tržište nekretnina i time podiže njihove cene. Važno bi bilo ispitati da li se u našoj zemlji može naći veza između cene nekretnina i ‘pranja novca'“, rekao je Šoškić.
Kada je u pitanju poskupljenje životnih namirnica, Šoškić je rekao da cene hrane u Srbiji rastu više od inflacije zbog neadekvatne poljoprivredne politike.
„Verujem da Srbija može da proizvodi mnogo više poljoprivrednih proizvoda od sopstvenih potreba i da naši poljoprivrednici treba da žive bolje od svog rada, ali i da cene poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji budu manje osetljive na nagle skokove tih cena koje se dešavaju u svetu. Da smo više vodili računa o energetici i o poljoprivredi uveren sam da bi i inflacija danas u Srbiji bila znatno niža“, kazao je Šoškić za Nezavisnost.org.
Prema njegovim rečima, Srbija je daleko od bilo kakvog „ekonomskog tigra na Balkanu“ jer poslednjih deset godina, u odnosu na svet, ima niže prosečne stope privrednog rasta.
Dodao je da inflacija najviše pogađa upravo najsiromašnije građane koji veći deo svojih prihoda troše na hranu i da je zato država trebalo da ciljano pomaže najsiromašnijima, a ne svim građanima.
Ekonomista je podsetio da je poslednjih godina javni dug zemlje porastao za više od osam milijardi evra, odnosno sa 22,5 milijardi evra u 2019, na 30,8 milijardi evra u trećem kvartalu 2022 i da „glede hvalisanja ministra finansija da je država u prethodne tri godine privredi i građanima pomogla sa bezmalo devet milijardi evra“.
Prema njegovim rečima, to znači da je novac uglavnom deljen iz kredita kao i da su to strani krediti „koje ćemo morati da vraćamo kao građani i poreski obveznici“.
Šoškić, nekadašnji guverner NBS, prognozira da je u godini koja je počela verovatno neizbežno dalje usporavanje ekonomske aktivnosti u Srbiji, posebno imajući u vidu da se recesija očekuje u velikom broju evropskih zemalja.
