Proteklih dana zabeleženo je nekoliko manjih zemljotresa na više lokacija u Srbiji.
Pre dva dana su se, u razmaku od pola sata dogodila dva potresa, prvi u Donjem Milanovcu oko 10 sati i drugi u Majdanpeku u 10 i 30.
Kako je objavio Republički seizmološki zavod, prvi zemljotres bio je jačine dva stepena Rihterove skale, dok je drugi bio malo slabiji - 1,7. Još dva potresa zabeležena su i dan ranije, kada se zatreslo u Boru oko podneva, najpre jačinom od 2,1 stepen a zatim i 2,3 stepena po Rihteru.
Geofizičarka Ana Mladenović kaže za Danas da su potresi koji su se dešavali u Srbiji poslednjih dana bili veoma slabih magnituda, i napominje da su svi bili vezani za rad ljudi.
"Oni su se javljali u blizini kamenoloma ili površinskih kopova, pa su praktično potresi nastali od toga i nisu prirodni zemljotresi. I to su mali potresi koje mogu samo seizmološki instrumenti da detektuju, dok ljudi ne mogu da ih osete.
Zato to ne može da bude bilo kakav pokazatelj za neki dalji razvoj seizmičke aktivnosti", navodi Mladenović i dodaje da je i inače gotovo nemoguće predviđati seizmička kretanja.
Najseizmičniji predeli kod nas su, navodi ona, na jugu zemlje Kopaonik, zatim praktično cela Šumadija, i trougao koji zaklapa Kopaonik, Kosjerić i Valjevo i sa treće strane Svilajnac.
"Sve između je seizmički aktivno područje. I tu su bili najjači zemljotresi koji su kod nas zabeleženi, na Kopaoniku, Rudniku, u Lazarevcu i Kraljevu, navodi Mladenović", napominje sagovornica Danasa.
Podseća da je Republički seizmološki zavod, prema obavezi, napravio karte seizmičkog hazarda i uslova za celu Srbiju, i na osnovu njih se i izdaju uslovi za gradnju, dok za pojedinačne objekte treba da se radi i na mikrolokaciji.
Građevinski inženjer i profesor dr Dragoslav Šumarac napominje da je od 1963, od velikog zemljotresa u Skoplju, uvedena zakonska obaveza da svaka zgrada viša od četiri sprata mora da ima projekat koji obuhvata i proračun otpornosti zgrade na dejstvo zemljotresa. Intenzitet zemljotresa se uzima na osnovu seizmoloških karti koje u Srbiji izrađuje Republički seizmološki zavod.
"Posle velikog zemljotresa u Skoplju, kod nas su uvedeni propisi da sve zgrade, više od četiri sprata, moraju da imaju proveru na seizmičke uticaje. Za svaku zgradu koja ima upotrebnu dozvolu, projektant je morao da proračuna i dokaže da je konstrukcija otporna, za odgovarajuću seizmičku zonu. U Beogradu je to najčešće osma zona, imamo i devetu koja je i najopasnija. Projekat potom kontroliše tehnička kontrola odnosno vrši se tzv. revizija projekta. Zatim izvođač radova mora da uradi sve po tom projektu, da stavi odgovarajuću armaturu kao i debljinu nosećih zidova.. To sve kontroliše nadzor nad izvođenjem radova, unosi u dnevnik da li je sve urađeno po propisima. Neko može da pogreši, zato smo 2003. i osnovali Inženjersku komoru, da struka kontroliše struku", kaže Šumarac.
On napominje da su tako inženjeri gubili licence ako se ne napravi projekat, a odgovorni izvođač ne izvede objekat po onome što je potrebno po zakonu.
"Mi učimo studente iz predmeta Dinamika konstrukcija da seizmičke uticaje primaju pre svega liftovska jezgra, dakle svi liftovi su opasani armirano-betonskim jezgrom. Pored toga, u prijemu seizmičkih sila učestvuju i tzv. platna, odnosno zidni nosači koji su takođe armirano-betonski i postavljaju se u oba pravca, ako je zgrada simetrična u osnovi, jer zemljotres ima proizvoljan pravac. Pored toga, seizmički uticaji se predaju i stubovima, pa i oni moraju da imaju odgovarajuću armaturu i dimenzije. Posle zemljotresa koji je bio u Turskoj nedavno, videlo se da su neke zgrade pale, a druge ostale da stoje, što znači da nisu imale dovoljno armature", objašnjava Šumarac.
On, međutim, kaže da u Srbiji ima mnogo objekata koji se grade bez ikakvih papira i oni su najopasniji. On podseća da najjači zemljotresi kod nas dolaze sa Kopaonika, Rudnika, a imamo i pomeranja tla koja dolaze iz Rumunije.
"Imali smo oko 2000. i zemljotres u Kolubarskom okrugu, a poslednji je bio u Kraljevu. To su područja koja su najtrusnija. Poslednji koji se dogodio u našoj okolini bio je u Hercegovini, i to su uglavnom zemljotresi magnitude od 4 do 6 stepeni Rihterove skale", dodaje on.
Stručnjaci: Nema razloga za brigu
Nakon što su se desili zemljotresi u Turskoj, javnost je počela više da obraća pažnju na potrese u Srbiji, te smo tako i u medijima imali vesti o zemljotresima, navodi se na sajtu Republičkog seizmološkog zavoda.
Ipak, ovi potresi zasad nemaju nikakve veze sa prirodnim katastrofama koje su zadesile Tursku i Siriju, već su normalna i učestala stvar u našoj zemlji. Naime, seizmolozi navode da se takvi zemljotresi veoma često dešavaju, i da ih je besmisleno brojati. Razlog za to je što se registruju i miniranja, i manji zemljotresi, a sve to nema veze sa Turskom. Pomenuti zemljotresi su uglavnom neosetni, nepredvidivi i potpuno nasumični.
