Srbija može da odgovori adekvatno i spremno na sve izazove koji mogu da nastanu usled nuklearnih akcidenata bilo gde u svetu, rečeno je danas na onlajn konferenciji povodom 10 godina od akcidenta u nuklearki u Fukušimi.
Ambasador Japana u Beogradu Takahiko Kacumata izjavio je da se Japan od tog akcidenta polako oporavlja zahvaljujući međunarodnoj pomoći kao i da danas nema opasnosti po okolinu.
On je na onlajn konferenciji pod nazivom "Nuklearna sigurnost danas: Fukušima - 10 godina posle" kazao da su se za 10 godina od akcidenta, okolnosti u Fukušimi značajno promenile i da su naredbe za evakuaciju poništene u većini oblasti, tako da se sve veći broj ljudi vraća u svoje rodne gradove, osim u onim zonama u koje je povratak i dalje težak.
Kako je rekao, obnova nakon zemljotresa, cunamije i akcidenta, uključuje izgradnju autoputeva i železnica i da obnova infrastrukture napreduje.
Ambasador je istakao da je skoro 20.000 ljudi stradalo tokom akcidenta u Fukušimi, a više od 2.500 ih se vodi kao nestali u katastrofi.
"Skoro odmah nakon zemljotresa, Vlada Srbije je bila među prvima koja je ponudila pomoć Japanu. Krajem marta, je preko Crvenog krsta obezbedila približno 50 miliona dinara, a nakon ove brze akcije, na kraju je sakupljeno oko 170 miliona dinara putem donacija stanovništva", rekao je on i zahvalio se na podršci.
Šef jedinice za monitoring, kontrolu i vanredne situacije u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (Srbatom) Vedrana Vuletić izjavila je da su radioaktivne materije iz Fukušime, te 2011. godine stigle i do Srbije i drugih zemalja, ali da su jedinice bile niske da bi se primenjivale mere zaštite za nuklearni akcident.
Kako je rekla, nije bilo potrebe ni za evakuacijom niti za posebnom zaštitom hrane proizvedene u Srbiji.
"Detektovane su u zemljištu radioaktivne materije jod 131, cezijum 137 i cezijum 134. Pikovi su se javljali u intervalima kada su se dešavale eksplozije u reaktorima", rekla je ona.
Prema njenim rečima, preduzete su sve mere da se zaštiti hrana, ali i kontrolišu proizvodi koji se uvoze u zemlju iz Japana, ali i drugih zemalja.
Vuletić je podsetila da je 2017. godine održana velika međunarodna vežba sa ciljem unapređenja saradnje zemalja, tokom koje su zaposleni u Agenciji i nadležnim institucijama primali informacije, obrađivali ih, vršili analize, pripremali obaveštenja i preporučene mere.
"Vežba je pokazala da Srbija u slučaju ovakvih akcidenata poseduje odgovarajući odgovor i pripremljene adekvatne mehanizme za zaštitu i spasavanje", zaključila je ona.
Direktor SRBATOM-a Slađan Velinov izjavio je da je Agencija za zaštitu jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, danas SRBATOM, tokom akcidenta u Fukušimi, svakodnevnim praćenjem stanja stručno i profesionalno informisala stanovništvo.
Kako je dodao, konstantom izgradnjom kapaciteta Direktorata, obezbeđeno je da se na sve izazove koji mogu nastati usled akcidenta ovakve vrste, bilo gde u svetu, odgovori adekvatno i spremno.
Razorni zemljotres od 9 stepeni pogodio je 11. marta 2011. godine istočnu obalu Japana, nakon koga je usledio veliki cunami sa talasima od osam metara.
Zemljotres je doveo do velikih oštećenja u zemlji, ali i nuklearnoj elektrani u Fukušimi, koja se nalazi 220 kilometara od Tokija.
Nakon katastofe u Černobilju 1986. godine, akcident u Fukušimi se smatra najtežom nesrećom koja se odnosi na upotrebu nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
(Tanjug)
