Timovi za psihološke krizne intervencije u školama postojale su od 2002. godine, a poslednji put su zvanično bili angažovani tokom velikih poplava koje su zadesile Srbiju 2014. godine.
Posle toga su škole, iz nepoznatih razloga, praktično ugasile timove za krizne intervencije, piše Danas.
Nekoliko sati nakon pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar" u kojoj je ubijeno osam učenika i radnik obezbeđenja, odlučeno je da deca ne idu u popodnevnu smenu u školi.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić uputila je one koji smatraju da im je psihološka pomoć potrebna da se jave Institutu za mentalno zdravlje, a pojedine škole roditeljima su prosledile savet školskih psihologa kako da o ovoj tragediji pričaju sa decom.
Međutim, postavlja se pitanje gde su i zbog čega nestali timovi za psihološke krizne intervencije u školama.
Timovi do 2014. aktivno radili na osposobljavanju ljudi za reagovanje u krizama
Mreža timova za psihološke krizne intervencije je bila organizovana po regionima, postojao je i koordinator koji je bila osoba zaposlena u Ministarstvu prosvete i tačno se znalo šta, ko i kako postupa, koga obaveštava ako dođe do krizne situacije u konkretnoj školi.
Vremenom se broj članova osipao, pa je na spisku članova tima ostalo oko tridesetak, mahom stručnih saradnika (psihologa i pedagoga).
Sagovornica Danasa koja je radila u ovom timu kaže da su najčešće reagovali u slučaju da je došlo do nesreće sa smrtnim ishodom, bilo da je stradao učenik ili neko od zaposlenih u školi. Ona dodaje da su od 2012. članovi timova za krizne intervencije držali seminare po svim školskim upravama za predstavnike škola i prosvetne inspektore.
Ideja je bila da pored ovih mobilnih timova, postoje i stabilni timovi u prvo vreme pri školskim upravama, sa idejom da vremenom u svakoj školi bude bar jedna obučena osoba za reagovanje ako dođe do krizne situacije.
U više navrata su pokušavali da aktiviraju ovu aktivnost, ali nisu naišli na razumevanje nadležnih.
Vodič za reagovanje
Kao rezultat obuka za reagovanje u kriznim situacijama održanih tokom školske 2013/2014. godine u svim školskim upravama na području Srbije nastao je priručnik "Psihološke krizne intervencije u obrazovno-vaspitnim ustanovama", koji je izdalo Ministarstvo prosvete.
Sadržaj Priručnika je koncipiran tako da bude praktičan vodič za postupanje u kriznim situacijama i uputstvo kako organizovati život i rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama nakon takvog događaja.
Na pitanje kakvu vrstu pomoći su pružali školama, sagovornica Danasa kaže da se psihološka krizna intervencija nije svodila samo na razgovor sa učenicima i zaposlenima u školama.
Sagovornica Danasa dodaje da se takođe saziva sednica nastavničkog veća i nastavnicima se daju saveti kako da razgovaraju sa decom, šta da im kažu, a po potrebi se pozivaju i roditelji na te razgovore.
Timovi formirani po uzoru na iskustvo Hrvatske
Timovi za krizne intervencije su u našoj zemlji formirani upravo po uzoru na iskustvo Hrvatske, a iz hrvatskog Ministarstva nauke i obrazovanja su za Danas objasnili proceduru postupanja.
"Direktori i stručni timovi predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, učeničkih domova i visokoškolskih ustanova, u slučaju potrebe za pokretanjem psiholoških kriznih intervencija odnosno u slučaju kriznog događaja mogu zatražiti pokretanje psihološke krizne intervencije. Protokolom o pokretanju psiholoških kriznih intervencija u sistem obrazovanja i vaspitanja određeni su uslovi u kojima se poziva tim za psihološke krizne intervencije, te redosled koraka u aktiviranju tima za psihološke krizne intervencije", naveli su iz hrvatskog Ministarstva.
Iz Ministarstva dodaju da su članovi tima za psihološke intervencije posebno edukovani za pružanje psihološke pomoći ove vrste, "te su njihovi zadaci: provođenje psihološke krizne intervencije u slučaju kriznih događaja s ciljem
ublažavanja uticaja kriznog događaja, ubrzavanja procesa oporavka učesnika te sprečavanja dugotrajnih psiholoških posledica traumatičnog događaja".
Kako dodaju, Tim za psihološke krizne intervencije poziva se u slučaju ako se u ustanovi desi neuobičajeno težak događaj.
"To su događaji u kojem je neko ozbiljno povređen ili ugrožen, stradanje sa smrtnim posledicama ili katastrofa u kojoj je došlo do većih šteta i/ili ljudskih gubitaka (zemljotres, poplava, požar). Sa reakcijama koje se javljaju kao odgovor na traumatično iskustvo, kao što su strah, ljutnja, nemogućnost koncentracije i ostalo, ljudi se teško nose, što ozbiljno narušava njihovo uobičajeno funkcionisanje", navode iz hrvatskog Ministarstva nauke i obrazovanja.
