Srbija, vođena svetskim trendom kupuje zlato i uvećava devizne rezerve kako bi se osigurala u vreme krize, a na tome zarađuje kineska kompanija.
Ziđin od 2018. ima većinski udeo u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor (RTB Bor) koji jedini eksploatiše rudu zlata u Srbiji. Tako Srbija, zlato koje se nalazi na njenoj teritoriji, kupuje od kineske kompanije, piše Radio slobodna Evropa.
Sam predsednik države je, najavljujući u martu dodatnu kupovinu zlata, naveo da je reč o "našem zlatu". On je tada naveo i da je za njega "od Kineza" tražio popust.
"Kupićemo dodatno našeg zlata po najpovoljnijim cenama, tražio sam od Kineza da nam daju i po nižoj ceni, tri odsto od najniže moguće", izjavio je Aleksandar Vučić 2. marta.
Krovna monetarna javna institucija, Narodna banka Srbije (NBS), na upit Radija slobodna Evropa (RSE), navodi da domaće zlato od Ziđina kupuje po tržišnim cenama, što je slučaj i kada se zlato kupuje u inostranstvu.
Zlato od Ziđina po tržišnoj ceni
Prema podacima NBS, od kada je kineski Ziđin preuzeo rukovođenje rudnikom, Srbija je od te kompanije otkupila preko 5,7 tona zlata u vrednosti od 276,9 miliona evra. U inostranstvu je u istom periodu kupila 12 tona dragocenog metala.
"Otkupna cena zlata proizvedenog u Srbiji se za svaku pojedinačnu kupovinu zasniva na tržišnoj ceni zlata u američkim dolarima na Londonskoj berzi (LBMA – London Bullion Market Association)", navode u NBS.
U proteklih deset godina, Srbija je i više nego udvostručila svoje devizne rezerve u zlatu. Sa 15,3, koliko je imala 2012, na 38,2 tone, koliko ima danas u trezoru.
U NBS ističu da zlato u ukupnim deviznim rezervama danas učestvuje sa 14,4 odsto.
Srpsko zlato u kineskim rukama
Ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za RSE da bi u okolnostima veće potražnje za zlatom i u vreme kada se okrenula kupovini zlata, za Srbiju bilo bolje da ga sama eksploatiše.
"Svakako bi bilo bolje da kao zemlja koja više od sto godina ima rudarenje zlata i bakra, da mi dobijamo zlato ispod naše površine nego što to dajemo drugima", kaže Kovačević.
Kovačević ističe i da je Srbija trebalo više da ulaže u obrazovanje kadra za istraživanje i eksploataciju ruda.
Ziđin je inače po sporazumu dužan da sve proizvedene količine zlata prvo ponudi na prodaju Narodnoj banci Srbije. Tek ako ta institucija odbije, kompanija može da dobije dozvolu za izvoz zlata.
U izveštaju te firme se navodi da svo zlato koje Ziđin proizvede prodaje isključivo Narodnoj banci Srbije, i naplaćuje ga na dan isporuke.
Kovačević ukazuje na to da je međunarodna ekonomija sve više podređena međunarodnim geostrateškim interesima. Tako je i sa ratom u Ukrajini zlato dobilo na popularnosti.
"Mnoge zemlje su to naslutile i mnoge zemlje odavno kupuju zlato i pre ovog sukoba", ističe Kovačević.
'Zlato kao sigurna luka'
Na rast potražnje za zlatom na svetskom tržištu uticala je prvo pandemija, ukazuje u razgovoru za RSE Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Rat u Ukrajini je doprineo tome da se centralne banke u cilju osiguravanja svojih deviznih rezervi okrenu zlatu, u svetlu energetske, zatim i najavljene ekonomske krize.
"Zlato ipak drži vrednost, to je ono što mi kažemo 'sigurna luka', ili 'sigurno utočište' u tim nemirnim vremenima", kaže Grubišić.
On pojašnjava da se u mirnodopskim vremenima i bez krize centralne banke drže hartija od vrednosti, od kojih mogu da ubiraju kamate i na njima zarađuju.
Zlato se tradicionalno drži u sefovima inostranih banaka, a u vreme nestabilnosti zemlje ga povlače i kako bi se osigurale da u slučaju krize mogu da ga koriste.
Dodaje da Srbija sa povećanom kupovinom zlata prati trendove vodećih ekonomskih sila.
"Taj trend najviše vuku najveće centralne banke i to je ono što smo mogli da vidimo još od 2020, već od korone, kako najveće centralne banke, poput Razvojne banke Saveta Evrope CEB, japanske, evropske, engleske... povećavaju učešće zlata i taj trend smo ispratili i mi, potpuno prirodno i logično."
Taj trend će se nastaviti, ocenjuje Grubišić, i ističe da je povećana potražnja uticala na porast cene zlata na svetskom tržištu.
Koliko zlata ima Srbija u nalazištima?
Po proizvodnji zlata Srbija trenutno zauzima drugo mesto na evropskom kontinentu, navodi za RSE direktor Geološkog zavoda Srbije Dragoman Rabrenović. Ističe da su najznačajnija ležišta i polja zlata u istočnoj Srbiji.
"Pre dve decenije procenjeno je da u Srbiji ima oko 300 tona zlata. Posle najnovijih istraživanja količina bi mogla biti i duplo veća", navodi Rabrenović.
Koliko je ono vredno teško je proceniti, ukazuje Rabrenović, jer se zlato ne eksploatiše samo, već uz druge mineralne resurse poput bakra, olova, cinka.
Geološka istraživanja nalazišta zlata na teritoriji Srbije od 1945. do 2000. radile su uglavnom domaće kompanije, da bi od 2000. to bilo povereno stranim kompanijama.
"Odmah posle sankcija država uopšte nije imala sredstava da uđe u proces istraživanja, pa su uglavnom angažovane strane kompanije, koje su unele svoj kapital", kaže Rabrenović.
U Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije za RSE navode da overene rezerve zlata u ležištu Čukaru Peki iznose 116 tona, dok je procena da se u kompletnom ležištu koje je u fazi istraživanja nalazi oko 750 tona zlata.
