Srbija je, kao i zemlje u regionu, na vrhu liste po otpornosti bakterija na antibiotike i po neracionalnoj upotrebi tih lekova, rečeno je danas na panelu Udruženja pacijenata Srbije.
Mikrobiološkinja, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Ivana Ćirković rekla je da je pandemija korona virusa dovela do povećanja potrošnje antibiotika, jer se na početku pandemije smatralo da neki od njih mogu biti dobra prevencija upale pluća, ali je kasnije promenjen način lečenja.
Ona je istakla da je u Evropi smrtnost od infekcija zbog otpornosti bakterija na antibiotike oko 35.000 slučajeva godišnje.
Direktor Infektivne klinike u Beogradu Goran Stevanović, rekao je da je, kada se kod pacijenta javi otpornost bakterija na antibiotike, rizik po pacijenta veoma velik, lečenje je duže, samim tim i troškovi.
"Tada je bitno da znamo osetljivost bakterije na antibiotike i da li imamo jedan ili dva raspoloživa leka za tu bakteriju. Problem nastaje kada su klice toliko otporne na lekove, a mi imamo samo jedan lek prema kojem pacinjent nije tolerantan, onda moramo da kombinujemo više malih doza različitih antibiotika što je jako teško", rekao je Stevanović.
Anesteziolog Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu Radmilo Janković, kazao je da je ova pojava sve izraženija kod pacijenata koji su na intenzivnoj nezi u bolnici i da je ovaj problem sve češći, ne samo u Srbiji, već i u čitavoj Evropi.
"Rekao bih da su antibiotici najomiljeniji lekovi naših lekara i da ih rado prepisuju. Njihova potrošnja je na prvom mestu. Najčešće se prepisuju oni koji utiču na infekcije gornjeg respiratornog trakta, odnosno u situacijama kada nazebemo", rekao je Janković.
Na panelu o rezistentnosti bakterija na antibiotike rečeno je da se, po nekim istraživanjima procenjuje da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. godine dovoditi u rizik 10 miliona života godišnje.
Napomenuto je da antibiotici ne deluju u slučaju bolesti izazvanih virusnim infekcijama, niti sprečavaju prenošenje virusa, te antibiotik ne pomaže kod virusnih infekcija, već jača otpornost bakterija na njih.
Imajući u vidu rastući problem otpornosti bakterija, potrebno je sistemski rešiti dostupnost inovativnih bolničkih antibiotika koji se primenjuju kod teško obolelih pacijenata kod kojih su iscrpljene ostale dostupne terapijske opcije, rečeno je na panelu.
Na panelu o rezistentnosti bakterija na antibiotike rečeno je da se, po nekim istraživanjima procenjuje da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. godine dovoditi u rizik 10 miliona života godišnje.
Napomenuto je da antibiotici ne deluju u slučaju bolesti izazvanih virusnim infekcijama, niti sprečavaju prenošenje virusa, te antibiotik ne pomaže kod virusnih infekcija, već jača otpornost bakterija na njih.
Imajući u vidu rastući problem otpornosti bakterija, potrebno je sistemski rešiti dostupnost inovativnih bolničkih antibiotika koji se primenjuju kod teško obolelih pacijenata kod kojih su iscrpljene ostale dostupne terapijske opcije, rečeno je na panelu.
