Srbija do kraja veka može očekivati povećanje temperature od čak 5,8 stepeni Celzijusa ukoliko se ne preduzmu akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Klimatske promene u Srbiji imaju kompleksne posledice, a statistika pokazuje da se Srbija zagreva brže od globalnog proseka i to za skoro dva stepena Celzijusa, a leti i do 2,6 stepeni, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić na panelu Dijaloga o klimatskim promenama, koji je resorno ministarstvo orgnizovalo u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj.
Srbija je izuzetno ranjiva na promene klime koje stvaraju velike štete i gubitke, a od 2.000 godine minimalne štete i gubici koji su nastali kao posledica ekstremnih vremenskih uslova u su procenjeni na 6,8 milijardi evra.
Državna sekretarka Dokić je dodala da su suše nanele više od 70 odsto štete, a da su drugi najveći uzrok poplave koje izazivaju jake bujične kiše koje su nanele štetu na regionalnoj i lokalnoj infrastrukturi.
Dokić je istakla da se do kraja veka može očekivati povećanje temperature od čak 5,8 stepeni Celzijusa u Srbiji ukoliko se ne preduzmu akcije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Govoreći o novim klimatskim opasnostima, Dokić je ukazala na to da su prošlogodišnje superćelijske oluje nanele štetu veću od devet miliona evra.
"Šteta koju su nanele superćelijske oluje i suše od 2022. do 2014. godine i dalje se procenjuje i isplaćuje", naglasila je Dokić.
Dokić je istakla i da je Evropska komisija u najnovijem izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU ocenila pozitivnim mere koje su preduzete povodom klimatskih promena.
Direktor Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije za Srbiju Fabio Skano kaže da se situacija na polju klimatskih promena menja brzo i da je teško doneti konkretne zaključke kako sve to utiče na zdravlje čoveka.
"Iza nas su i tragični događaji koje su prouzrokovale klimatske promene i ljudski um deluje tako što gradi otpornost, ali optimistično je što je moguće napraviti konkretne korake na globalnom nivou da bi se trenutna situacija popravila", dodaje Skano.
Zamenica šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva kaže da su nedavne poplave u Španiji samo deo promena koje se dešavaju širom sveta koje ukazuju da je neophodno pokrenuti hitne akcije i preuzeti odgovornost za donošenje hrabrih odluka.
"EU je svesna koliko su klimatske promene uticale na Srbiju i da su destruktivne suše ostavile ozbiljne posledice na građane, eko sistem, poljoprivrredu i ekonomiju", ističe Halačeva.
Halačeva smatra da će se bez konkretnih aktivnosti izazovi samo povećavati jer klimatske promene više nisu daleka pretnja već realnost.
Dijalog o Klimatskim promenama organizuje se uoči 29. Konferencije država članica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, COP 29, koja će se od 11. do 22. novembra održati u Bakuu, u Azerbejdžanu.
