Lažne dojave o bombama i preteće poruke poslednjih nedelje stizale su na adrese javnih objekata u Srbiji.
Prof. dr Ivana Bjelovuk sa Kriminalističko-policijskog univerziteta za RTS kaže da eksploziv može da bude postavljen u svakom predmetu, te da je cilj da se što teže otkrije. Ističe da su mete terorističkih napada objekti u kojima se kreće veliki broj ljudi, a da je cilj širenje straha i panike.
Pripadnici bezbednosnih službi Srbije identifikovali su više zemalja iz kojih su poslednjih nedelja stizale preteće poruke i lažne dojave o bombama na adrese javnih objekata u Srbiji, saopštila je policija.
Utvrđeno je da je osam takvih pretnji stiglo iz Poljske, četiri iz Gambije, po dve iz Irana i Nigerije i po jedna iz Ukrajine, Slovenije i Rusije, stoji u saopštenju MUP-a. Danas je ponovo stigla dojava o postavljenoj bombi u Beogradu. Evakuisan je Glavni poštanski centar u Zemunu.
Bjelovuk kaže za RTS da redovna procedura podrazumeva da se mesto gde je dojavljeno da je postavljena bomba, kompletno pregleda.
"Prvo mesto koje se proverava je gde se pretpostavlja, na osnovu misaone rekonstrukcije, da se može naći eksplozivna naprava. To bi bila neka lokacija koja nije toliko prometna", objašnjava gošća Beogradske hronike.
Kako proveravaju specijalne ekipe?
Ističe da pregled obavljaju ekipe za kontradiverzionu zaštitu, koje su opremljene: imaju specijalna zaštitna odela, detektore eksploziva i tehničke uređaje. "Mogu da se nađu i službeni psi, koji su dresirani da mogu da namirišu eksploziv", kaže Bjelovuk.
Prema njenim rečima, nema pravila gde može da bude postavljena eksplozivna naprava, da može da bude u svakom predmetu, a da je cilj da se ona što teže otkrije.
Naglašava da su mete terorističkih napada, objekti u kojima se kreće veliki broj ljudi.
"Kada postoji dojava o lažnoj ili stvarnoj eksplozivnoj napravi, nastupa velika panika. To je cilj terorista - da šire paniku i strah među stanovništvom", ističe Bjelovuk.
Od čega zavisi jačina eksploziva
Kaže i da razorna moć bombe zavisi od njene veličine, ali od vrste eksploziva koji se koristi.
"Praktično, za svaki ekploziv njegova mera, jačina je brzina detonacije kojom se on razlaže", kaže Bjelovuk.
Savet građanima je da kada procene da je nečije ponašanje sumnjivo ili predmet čudan da obaveste policiju, te da će specijalne ekipe, koje proveravaju svaku dojavu, postupati po procedurama.
Politikološkinja: Naručioci realan izvor opasnosti
Politikološkinja Marija Đorić kaže za N1 da se na dojave o pretnji bombama država snašla kako je mogla i reagovala brzo u kriznoj situaciji u kojoj nemate adekvatan odgovor odmah. Kako je rekla, dobro je da je identifikovano odakle dolaze izvori pretnje.
"Dva su izvora pretnje, prvi su benigni, građani koji su slali poruke, reč je o nezrelim ili labilnim ličnostima. Veća opsanost je realan izvor pretnje iz inostranstva. Ne mora da znači da je izvršilac neko iz zemlje gde je provajder, u današnjim mogućnostima postoje načini manipulacije, problem je da li država može da sankcioniše počinioce. Volela bih da vidim ko su naručioci, jer oni su realan izvor opasnosti, a ne izvršioci", rekla je Đorić.
Ako počinioci nisu državljani Srbije, to iziskuje međunarodnu saradnju sa obaveštajnim služvama iz regiona i šire, kao i sa Evropolom.
"Problem sa službama je što nerado dele informacije. Ukoliko je ovo deo specijalnog rata, to je subverzivno delovanje koje ima za cilj da podriva sistem, onda će teško nalogodavci biti identifikovani. Očekujem veći pritisak na Srbiju, pretnje koresprondiraju sa ratom u Ukrajini da Srbija nešto učini ili ne učini. U nezavidnoj smo situaciji jer smo pritisnuti s Istoka i Zapada, treba da se napravi politička analiza koja odluka će biti manje štetna, i jedna i druga odluka mogu imati konsekvence, treba biti mudar i izabrati manje zlo", rekla je politikološkinja.
Navodi da svaka pretnja mora da bude proverena i dodaje da onaj koji šalje računa na to da se ne može u isto vreme otići na 100 lokacija.
