Tokom jeseni se obavljaju bojni radovi u bašti. Beru se plodovi letnjeg povrća, uklanjaju se biljni ostaci, sejemo i sadimo jesenje i zimsko povrće. Matovilac, beli i crveni luk, grašak, zelena salata su samo neke vrste koje sejemo u ovom periodu.
Sa dolaskom jeseni dani su još uvek topli, ali su noći hladne. Nastavljamo sa berbom letnjeg povrća, uklanjamo biljne ostatke, pripremamo bankove i površine za setvu jesenjeg i zimskog povrća, sejemo pokrovne useve, kompostiramo biljne ostatke, uklanjamo korov, đubrimo.
Najviše vremena i rada ćemo potrošiti na berbu letnjeg povrća, uklanjanje biljnih ostataka, ali i za setvu jesenjeg i zimskog povrća. Veliki broj biljnih vrsta sejemo tokom septembra i oktobra. Zimska salata, matovilac, rukola, rotkvica, spanać, rotkva su samo neke vrste povrća koje u ovom mesecu možemo da posejemo. Izbor vrsta je veći ukoliko sadnju obavljamo u plastenicima.
Ukoliko nećemo da sejemo povrće na nekom banku, najbolje je da onda posejemo biljke za zelenišno đubrivo koje će obogatiti zemljište za sledeću sezonu.
Zimska salata
Od sredine avgusta do kraja septembra možemo posejati zimsku salatu. U zavisnosti od vremenskih uslova, njeno seme niče za osam do 20 dana. Setva se može obaviti sukcesivno, odnosno svakih sedam dana. Na taj način ćemo obezbediti berbu kroz duži vremenski period. Možemo je posejati na otvorenom, na gredicama prekrivenim agrotekstilom ili u plastenicima. Treba je umereno đubriti, jer će đubriva bogata azotom dovesti do truljenja.
Matovilac se seje u avgustu i septembru. Nikada ga ne treba uzgajati na bankovima na kojima su ranije uzgajane zelena salata ili drugo lisnato povrće. Dobro uspeva posle crvenog i belog luka, krompira, mahunarki. Niče za osam do 14 dana. Raste od jeseni do ranog proleća. Seme je sitno i seje se na dubinu od jednog centimetra. Kada mlade biljke imaju tri do četiri lista, biljke se prorede da razmak između njih bude 10 do 15 cm. Bolje raste u plasteniku. Mraz može da spali njegovo lišće.
Rukolu možemo sejati tokom cele godine. Najbolje da je posejemo do kraja oktobra. Međuredni razmak treba da bude oko 25 cm, a redni između tri i pet centimetra.
Od spanaća do graška
Spanać možemo da sejemo u avgustu za berbu u septembru i oktobru. U devetom i desetom mesecu možemo da posejemo spanać koji ćemo da beremo tokom zime i na proleće. Setva je direktna. Dubina setve je dva centimetra, razmak između biljaka treba da je između 20 i 25 cm. Možemo da beremo pojedinačne listove ili odseći celu biljku na 2,5 cm iznad površine zemlje.
Kada sadimo beli luk koji ćemo koristiti kao mladi, tada setvu obavljamo tokom septembra. Sadnju ozimog koji ćemo brati sledeće godine, obavljamo u oktobru. Za sadnju koristiti krupne, zdrave čenove. Međuredni razmak je 20 do 30 cm, a u redu od pet do 10 cm. Dobro uspeva posle kupusnjača, tikvica.
Crveni luk na istu površinu dolazi posle tri do četiri godine. Sadnja arpadžika se obavlja u septembru i oktobru u zavisnosti od vremenskih prilika.
U septembru sejemo blitvu za ranu prolećnu potrošnju. Najčešće se seje direktnom setvom. Međuredni razmak je 25 do 30 cm, a razmak u redu od 15 do 20 cm.
Od sredine do kraja oktobra sejemo grašak. Mlade biljke, visine do sedam centimetra, formiraće nekoliko listova i tako će prezimiti bez oštećenja. Za ovu setvu odabrati kasne sorte i koristiti malo veću količinu semena. U toku zime manji broj biljaka može da propadne. Setva se obavlja na dubinu od dva centimetra. Ne sme da se pređubri, jer će formirati velike biljke koje lako stradaju tokom zime.
U toku jeseni možemo sejati rotkvice, šargarepu, peršun i druge vrste povrća koje mogu da prezime.
Vreme je i za sadnju cveća
Osim povrća u jesen sejemo i sadimo cveće. Veliki broj lukovica se sadi tokom septembra, oktobra i novembra. Možemo posejati seme nevena i slično. Ovakva setva će obezbediti brzo nicanje i rast tokom proleća.
Ostatke biljaka iz bašte i dvorišta možemo da kompostiramo, kao i opalo lišće. U ovom periodu potrebno je orezati grmove i drveće, iskopati krotle cveća koje ćemo sačuvati tokom zime (dalije).
(Agroklub)
