"Vizija Strategije je izgradnja demokratskog društva zasnovanog na načelima vladavine prava, transparentnosti i odgovornosti u kome sistem integriteta sprečava korupciju".
Ovim rečima počinje predlog Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije 2023 – 2028. godine, koji je ove nedelje prvi put predstavljen javnosti.
Međutim, oni koji su život posvetili borbi protiv korupcije skeptični su da će predstavljeni dokument učiniti bilo šta da se situacija na terenu popravi.
"Kod nas je korupcija toliko raširena da je čak i borba protiv korupcije korumpirana", kaže za Danas Siniša Janković, penzionisani inspektor za privredni kriminal i osnivač udruženja "Institut za istraživanje korupcije – Kareja".
Janković je bio jedan od retkih predstavnika civilnog sektora koji je učestvovao u radnoj grupi iza predloga. Ipak, on je izdvojio mišljenje u odnosu na većinu. Bio je prisutan
"Ništa to ne valja, a to sam im rekao i na javnoj raspravi", navodi Janković.
Međutim, malo ko je to mogao da čuje. Iako je na raspravi bilo dosta predstavnika medija, bilo je omogućeno snimanje samo uvodnih izlaganja. Nakon pauze, niko od predstavnika medija nije ostao. Kako navodi Janković, sa izuzetkom dvoje ljudi, svi ostali koji su prisustvovali javnoj raspravi bili su članovi radne grupe.
"Mi smo praktično glumili javnost. Ceo postupak je rađen tako da se izbegne javnost, a govorimo o strategiji za borbu protiv korupcije. Ja sam ih ranije pitao zbog čega se rasprava organizuje u avgustu, kada su ljudi na odmorima, a rečeno mi je da zakon ne propisuje mesec u kom mora da se organizuje. To je tačno, ali ovde se raspravlja o antikorupcijskoj strategiji, krovnom dokumentu. Koliko je bitno da sve bude po zakonu, isto toliko je bitno da ceo proces ima integritet. A ovaj proces ga je imao vrlo malo", izričit je Janković.
Predlog Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije kao njen opšti cilj navodi "stalnu posvećenost organa javne vlasti i političkih subjekata suzbijanju korupcije", kao i efikasnu i doslednu primenu antikorupcijskih pravila.
U tu svrhu, navodi se niz koraka koje je neophodno preduzeti kako bi situacija u ovoj oblasti znatno bolje stajala za pet godina. Između ostalog, navodi se potreba za unapređenjem normativnog okvira, što će reći usvajanje novih i izmena postojećih zakona. Dodatno, predviđeno je "jačanje institucionalnog okvira", kao i unapređenje transparentnosti. Najzad, autori strategije smatraju da bi u narednom periodu valjalo jačati kulturu integriteta, ali i podizati svest o štetnosti korupcije.
Ipak, sve ovo malo vredi kada se pogleda statistika primene prethodne Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Agencija za sprečavanje korupcije je analizirala ispunjenost Akcionog plana koji je pratio prethodnu strategiju i došla do zaključka da je 37 odsto aktivnosti realizovano, dok je 60 odsto ostalo nerealizovano, ili nije realizovano onako kako je previđeno. Za ostala tri odsto aktivnosti se nisu izjašnjavali.
Dušan Slijepčević je dugogodišnji član Saveta za borbu protiv korupcije, savetodavnog tela koje je Vlada Srbije osnovala 2001. godine sa zadatkom da predlaže mere u cilju efikasne borbe protiv korupcije i prati njihovo sprovođenje. On ističe da ima jako mala očekivanja da će nova strategija išta bitno promeniti.
"Već dvadeset i nešto godina ja slušam o strategijama, akcionim planovima i šta se promenilo? Ništa. Koji je rezultat? Možemo mi da donosimo zakone i strategije kakve god hoćemo, ako se oni ne sprovode. Ako nema volje, a očigledno da je u našoj državi nema, besmisleno je i pričati o strategijama", navodi Slijepčević.
Do slične dijagnoze stanja došao je i Siniša Janković, navodeći da su članove radne grupe preskočili prvi korak u pisanju strategije.
"Nije uopšte ispitana pojava protiv koje se mi to borimo. Valjda prvo treba definisati problem, videti koliko je i gde prisutan, koje su mu karakteristike... Tek onda možemo da govorimo o ozbiljnom pristupu. Međutim, ovde je taj korak preskočen, jer se autori boje šta bi istraživanja pokazala. Takvo jedno istraživanje bi praktično bila ocena vlasti u oblasti borbe protiv korupcije, a to oni ne žele. Zbog toga ovaj dokument ne doprinosi borbi protiv korupcije, već naprotiv. On ga stimuliše", zaključuje Janković ističući da se u dokumentu nigde ne spominje pojam političke korupcije, što je, prema njegovim rečima, najopasniji vid korupcije.
Na tragu sličnog zaključka nalazi se i Dušan Slijepčević kada kao primaran uzrok široko raširene korupcije u Srbiji navodi kadrovsku politiku donosioca odluka.
"Na odgovorna mesta se dovode nestručni ljudi, koji samo korupcijom mogu da postignu nešto. Da toga nema, verujem da bismo imali mnogo manje korupcije", ističe.
Postoji više načina da se izmeri prisustvo korupcije, ali jedan od preciznijih je broj optužnica za koruptivna dela. Kako se navodi u predlogu strategije, broj optužnica u Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje se bavi najozbiljnijim delima, poslednjih pet godina je u opadanju. Tako je u 2017. godini bilo 50 takvih optužnica, a u 2022. godini – 21.
Kada su u pitanju četiri Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije koji gone nešto blaža dela oni su u prošloj godini optužila 431 lice. Osuđeno je njih 83, a imovinska korist oduzeta je od 63.
Ceo tekst na ovu temu čitajte OVDE.
