Profesor Ninoslav Nikićević rekao je da je presrećan što je srpska šljivovica uvrštena na UNESKO-vu listu svetske nematerijalne baštine.
Naglasio je da sada treba uložiti napor da se zaštite tehnologija pravljenja i geografsko poreklo.
"Nije ni malo lako doći na UNESKO-vu listu i, koliko sam video, to je zasad jedino alkoholno piće na njoj. Mi smo to uspeli iz drugog puta, prvi put smo konkurisali 2013. godine, ali je dokumentacija bila nezgrapno napisana, pa nismo uspeli", rekao je Nikićević.
On je naglasio da smo "dobili samo prvo poluvreme" i da sada predstoji "drugo poluvreme", kako bi srpska šljivovica bila zaštićena.
"Drugo poluvreme je da zaštitimo tehnologiju i geografsko poreklo na međunarodnom nivou, jer kad nemate zaštićenu tehnologiju, druge zemlje, Hrvatska, Nemačka, Češka, Slovačka, proizvode šljivovicu prepečenicu, a to ne sme da se radi sa konjakom, tekilom ili kalvadosom, jer je Francuska zaštitila šampanjac, kalvados, armanjak i konjak kao svoja pića", napomenuo je Nikićević.
On je, kao naš najveći stručnjak za rakiju, naglasio da srpska šljivovica spada u sam svetski vrh kvaliteta.
"Šljivova prepečenica je jedno od tri najsavršenija jaka alkoholna pića na svetu. Druga dva su čuveni francuski konjak i određeni tipovi škotskog malt viskija", objasnio je Nikićević.
Dodao je da se prava šljivova rakija pravi od šljiva starih sorti požegača ili crvena ranka, ali da su pogodne i čačanske selekcije šljive, valjevska šljiva i duge stare sorte.
Nikićević je naveo da se prevreli kljuk od šljive peče isključivo u bakarnom kazanu i da se nakon dobijanja prov destilata rakije on obavezno prepeče.
"Destilat šljivovice od 65 stepeni stavite u bure od hrasta kitnjaka ili lućnjaka i mora da prođe četiri do pet godina da bi se formirao taj plameniti miris i aroma koji zovemo buke. Bilo je slučajeva da je i dudovo bure davalo korektan kvalitet odležavanja, ali samo kod šljivovice", istakao je.
Dodao je da se odležavanje obavlja u hrastovim buradima do 1.000 litara ili u bačvama čija zapremina je veća od 1.000 litara, a da se na kraju dobije prepečenica snage od 16 do 18 gradi, odnosno sa 40 do 45 procenata alkohola.
Nikićević je objasnio da, osim šljivovog, u buradima mogu da stare još destilati od dunje i jabuke, naročito ako je dobijen iz soka kao što se pravi kalvados, zatim lozova i komova rakija.
