Istraživanje Platforme za teoriju i praksu društvenih dobara - Zajedničko pokazalo je da je danas gotovo svaki treći radnik u Srbiji angažovan na poslovima koji su kratkoročni, nesigurni i koji ne garantuju dostojanstvene uslove rada u smislu pristupa radnim, socijalnim i ekonomskim pravima.
Autori publikacije "Radnici drugog reda: nestandardni rad u Srbiji" navode da je udeo radnika na neodređeno među zaposlenima u padu sa 88,5 odsto 2010. godine na 81,4 odsto 2014. godine na oko 77 odsto, koliko iznosi protekle tri godine.
Udeo rada na određeno u ukupnoj zaposlenosti povećao se tri puta u proteklih 10 godina, sa 5,9 odsto 2010. godine na oko 14,1 odsto 2019. godine. Dok se 2010. godine 11,4 odsto zaposlenih radnika nalazilo u prekarnim formama - na određeno, sezonski i privremeno, njihov udeo se do 2019. godine popeo na 22,5 odsto.
Najčešći oblici nesigurnog rada su onaj najmanje nestandardni, odnosno rad po ugovoru na određeno, kao i onaj najnestandardniji, to jest "rad na crno".
Što se neformalnog rada tiče, on je u Srbiji i dalje veoma prisutan pa tako gotovo petina svih zaposlenih radi na crno. Još jedna od brojčano najznačajnijih kategorija su radnici za sopstveni račun, odnosno samostalni delatnici bez zaposlenih, kojih je negde oko pola miliona, pokazuje istraživanje Platforme.
Odgovornost za ovakvu situaciju najvećim delom snosi upravo država koja je izmenama i usvajanjem novih propisa poslednih decenija značajno doprinela eroziji radničkih prava i radne sigurnosti.
Zakoni koji regulišu ovu oblast u većoj meri idu na ruku poslodavcima, a ne radnicima, i na ovaj način legalizuju nesigurne oblike rada, navodi se u saopštenju.
(FoNet)
