Više desetina hiljada ljudi učestvovalo je na skupu u Beogradu pozivajući na ostavke najviših zvaničnika i ukidanje dozvola medijima pod kontrolom države koji promovišu nasilje, pišu danas svetske agencije.
Agencija AP navodi da su hiljade ljudi marširale u ponedeljak u Srbiji u tišini, u izlivu tuge i besa protiv populističke vlade i njenog reagovanja nakon dva napada prošle nedelje u kojima je poginulo 17 ljudi, a ranjena 21 osoba, među kojima mnoga deca.
Nakon zvaničnog završetka protesta, neki od demonstranata uzvikivali su parole protiv autokratskog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zahtevajući od njega da se povuče, piše AP.
Skupovi u Beogradu i Novom Sadu pod sloganom „Srbija protiv nasilja“ održani su na poziv opozicionih stranaka koje su tražile ostavke ministara i ukidanje dozvola mejnstrim medijima pod kontrolom države koji promovišu nasilje i kojima često u programu gostuju osuđeni ratni zločinci i kriminalci, navodi agencija.
Zvanične procene o broju ljudi na ulicama nije bilo, ali su očevici rekli da je reč o najvećem skupu protiv Vučića poslednjih godina.
I agencija Frans pres piše da su desetine hiljada ljudi marširale u ponedeljak uveče u Beogradu tražeći ostavke političkih lidera i protiv promovisanja nasilja u medijima.
Opozicija poziva na ukidanje rijaliti programa koji „promovišu nasilje, nemoral i agresivnost“ i zatvaranje provladinih listova koje optužuju za širenje „lažnih informacija“.
Bi-Bi-Si (BBC) je preneo da su se desetine hiljada Srba pridružile protestima protiv nasilja, zahtevajući da najviši zvaničnici vlade podnesu ostavke, kao i da se ukinu novine i TV stanice za koje kažu da promovišu nasilje.
„Želimo sigurne škole, ulice, sela i gradove za svu decu“, čulo se sa protesta.
Hina je javila da su desetine hiljada učesnika protesta poručile vlastima u Beogradu da će „cela Srbija stati“ ako njihovi zahtevi za prekid nasilja u javnom prostoru ne budu ispunjeni do 12. maja.
Proevropska opozicija pozvala je na protest, ističući da skup nije stranački već pobuna protiv nasilja u javnom prostoru, medijima i politici, dodaje Hina.
