Ulaganja u obrazovanje u Srbiji su daleko ispod evropskog proseka, a to ima za posledicu da je u nekim srednjim trogodišnjim školama 90 odsto đaka funkcionalno nepismeno, ocenjeno je danas na konferenciji povodom predstavljanja godišnjeg Izveštaja o ljudskim pravima mladih u Srbiji u 2023. godini.
Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju kazala je u Medija centru na konferenciji Beogradskog centra za ljudska prava i tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava da se u Srbiji oko tri odsto budžeta odvaja za obrazovanje i ocenila da to nije dovoljno i da je znatno manje u odnosu na evropski prosek.
„U Srbiji se za predškolsko obrazovanje po detetu izdvaja 50 puta manje nego što je prosek EU, za osnovno obrazovanje 5 puta manje, za srednje obrazovanje 6 puta manje, za visoko obrazovanje 6 puta manje“, navela je Bradaš.
Po njenim rečima, osim prava na obrazovanje postoje i problemi sa radnim pravima mladih, a poslodavci često krše zakon na njihovu štetu.
„Donosioci odluka doneli su Zakon o radnoj praksi kako bi mladi stekli neophodno iskustvo, ali dešava se mnogo zloupotreba i mladi često primaju iznos manji od minimalca. Glavna prepreka u zapošljavanju mladih nije nedostatak iskustva, već razvijenost privrede u zemlji“, izjavila je Bradaš.
Ona je izjavila da statistički podaci pokazuju da je procenat osoba koje su zaposlene i imaju manje od 30 godina danas u Srbiji veći nego 2011. godine, ali da zapravo oko 6.000 manje mladih radi kada se uporede apsolutni brojevi.
Jovana Timotijević iz organizacije Ministarstvo prostora rekla je da se u Srbiji u proseku ljudi stambeno osamostaljuju kada napune 31 godinu.
„Nema političke volje da se oblikuju stambene politike tako da pomognu mladima. Mladi su mnogo pogođeni i ne mogu da se stambeno osamostale u proseku pre 31. godina, a po Zakonu oni u tom momentu više ne spadaju u grupu mladih“, kazala je Timotijević.
Istraživanje je pokazalo da 60 odsto mladih živi sa roditeljima, a oni koji su se odvojili više od 40 odsto budžeta daju na stambene troškove.
„Čak i ako uspeju da se osamostale, ogromna je preopterećenost stambenim troškovima (…) Država nudi pomoć u vidu subvencija za kupovinu seoskih kuća, ali samo šest odsto ispitanika smatra to adekvatnom podrškom“, rekla je Timotijević.
Ona je ocenila da je diskriminatorno i neučinkovito što Vlada Srbije povezuje stambeno osamostaljivanje sa populacionom politikom.
Aleksandar Stevanović sa Institut za socijalnu medicinu kazao je da je mala verovatnoća da će briga o zdravlju mladih biti poboljšana dok se ne reši problem sa nedostatkom zdravstvenog kadra.
„Broj dečijih psihijatara se ne menja godinama, kolege koje ostaju u sistemu su preopterećene i oni nemaju vremena da se bave edukacijom mladih i pričaju o prevenciji“, izjavio je Stevanović.
