Samo u poslednja tri meseca u Srbiji su se desila četiri ubistva koja su izvršili maloletnici ili su bili saizvršioci u ovim ubistvima.
Kako piše Danas, najstrašniji zločin je svakako onaj kada je trinaestogodišnjak 3. maja prošle godine u osnovnoj školi u Beogradu iz vatrenog oružja ubio devetoro učenika i radnika obezbeđenja. Odmah sutradan desio se još jedan jeziv zločin kada je dvadesetogodišnji Uroš Blažić (mlađi punoletnik) u mestima Malo Orašje i Dubona iz automatske puške ubio devet mladih osoba, od kojih dvoje maloletnika, a još 12 ranio.
Poslednje u nizu ubistava koje su izvršili maloletnici je ubistvo M. S. (64), čoveka koji je živeo na ulici, u Beogradu. Njega su 20. avgusta pretukli mladić od 19 godina i dvojica maloletnika od 16 godina. M. S. je nakon tri dana podlegao povredama koje su mu nanela ova lica. U julu su prilikom pljačke tri mladića, od kojih je jedan imao svega 14 godina, ubili stariju ženu u Bačkom Petrovom Selu.
U junu su jedan šesnaestogodišnjak i jedan punoletan mladić batinama usmrtili šezdesetogodišnjaka u Bačkom Gradištu. Još jedno ubistvo koje su izvršila maloletna lica starosti 17 i 16 godina, desilo se krajem maja ove godine, kada su u dečjem parku pretukli Đorđa Mijatovića, brata potpredsednika Vlade Federacije BiH.
Skoro svakodnevno mogu se pročitati i vesti u kojima piše da je došlo do tuče maloletnika gde je korišćeno hladno oružje, a učesnici zadobili teške povrede.
Psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović kaže za Danas da se svaki od slučajeva ubistava treba sagledati pojedinačno, a ne generalizovati.
"Svaki od tih slučajeva treba posmatrati posebno. Međutim, prebijanje nekog do smrti, bez motiva, naročito ako nije u pitanju neka materijalna dobit, je uz sve ograde, težak oblik psihopatije sa primesama sadizma. I to je važno napomenuti, jer psihopatija može da postoji i bez primesa sadizma. Ono što razlikuje, na primer, ubistvo iz vatrenog oružja od prebijanja nekoga na smrt je lični kontakt, odnosno ubica mnogo više ulaže u taj čin", navodi sagovornica Danasa.
Tamara Džamonja Ignjatović naglašava da je maloletničko nasilje posledica frustracija koje su svuda oko nas.
"U društvu ima previše frustracija, ali nije za svakoga neki događaj jednako frustrirajući. One izazivaju bes, ali u slučaju prebijanja beskućnika na Adi, nije samo bes, već i uživanje u tome, jer nije postojao apsolutno nikakav razlog da se čovek ubije od batina", naglašava psihološkinja.
Ona dodaje da mladi na televiziji i na internetu konstantno gledaju opskurne sadržaje koji propagiraju nasilje.
"Oni prolaze nekažnjeno, o njima se piše, imaju novca, voze skupa kola i na taj način mladima postaju uzori i usvajaju takav model ponašanja", ističe sagovornica Danasa.
Ona napominje i da Srbija nema razvijen sistem za rano prepoznavanje devijantnog ponašanja.
"Kod psihopatije ovog tipa, kakva je u slučajevima prebijanja ljudi na smrt, moguće je na vreme prepoznati znake. Svako ko je u kontaktu sa takvom decom može da primeti da nešto nije u redu. Od roditelja, škole, do njihovih vršnjaka. Međutim, mi još uvek nemamo razvijene mehanizme da bi se ovakve stvari predupredile. Često se radi i suprotno, pa u mnogim porodicama roditelji takvu decu tretiraju tako da se apsolutno udovoljava svim njihovim potrebama, umesto da se uoči problem i da se rešava", zaključuje sagovornica Danasa.
Kada su sankcije za maloletnike u pitanju, u Srbiji dete do četrnaeste godine nije krivično odgovorno, ma koliko teško krivično delo da izvrši. Od 14. do 18. godine, maloletnici postaju krivično odgovorni za određena krivična dela, ali su kazne blaže u odnosu na odrasle.
