Kovid kriza, na koju se nadovezao rat u Ukrajini najviše pogađaju najsiromašnije slojeve društva, a posebno su ugrožene porodice sa decom.
Prema podacima UNICEF-a, u Srbiji je svako peto dete u riziku od siromaštva i važno je zbog toga hitno reagovati, piše Euronews Srbija.
Jedna od mera koju je predložio Fiskalni savet je da se u budžetu za ovu godinu planira više novca za socijalna davanja, da se dečiji dodatak poveća na 4.500 dinara i da se poveća obuhvat porodica koje primaju taj vid pomoći na 400.000 dinara.
Izračunali su da bi za to država morala da izdvoji oko 14 milijardi dinara. Međutim, taj novac nije planiran budžetom za ovu godinu. Inače, dečiji dodatak se usklađuje dva puta godišnje - u januaru i julu u skladu sa inflacijom.
Redovni osnovni iznos dečijeg dodatka od jula 2022. godine iznosi 3.569 dinara mesečno. Za jednoroditeljske porodice predviđeno je povećanje za 30 odsto što je 4.640, a za deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom za 50 odsto, što
je 5.353 dinara.
Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže za Euronews Srbija kaže da su analizirali mogućnosti da se prvo proširi obuhvat dece koji primaju dečiji dodatak.
Trenutno svako peto dete u Srbiji prima dečiji dodatak, a Fiskalni savet je dao precizan proračun koliko bi država više novca izdvajala ukoliko bi svako četvrto, odnosno svako treće dete primalo dodatak, kao što je bio slučaj pre dvadesetak godina.
"Druga stvar na koju smo ukazali je da se dečiji dodatak indeksira sa rastom inflacije koja je trenutno u Srbiji 15 odsto. Međutim, znamo je da je inflacija osnovnih životnih namirnica preko tog iznosa, oko 25 procenata, da je inflacija ogreva 50 odsto. Onda smo analizirali mogućnosti da se pored redovne indeksacije u skladu sa inflacijom dečiji dodatak vanredno poveća 10-15 procenata, koliko budžetske mogućnosti dozvoljavaju", rekao je on.
I pre globalne krize u Srbiji je veliki broj dece bio u riziku od siromaštva, a ta slika se dodatno pogoršala sa kovid krizom i ratom u Ukrajini.
Ana Prodanović iz UNICEF-a kaže da je svako peto dete izloženo riziku od siromaštva i navodi da je najpre kovid kriza izložila riziku porodice sa decom, a da se na to nadovezao rat u Ukrajini i kriza koja je nastala kao posledica svega toga.
Smanjeni prihodi porodica sa decom
"UNICEF je radio istraživanje koje je pokazalo da je skoro polovina domaćinstava sa decom imala smanjene prihode tokom kovida i bila je izložena dodatnim troškovima. Bili su primorani da troše ušteđevinu, pribegavali su drugim strategijama preživljvanja", navela je Prodanović.
Dodaje da će uskoro biti objavljeno istraživanje koje ispituje uticaj ukrajinske krize na porodice sa decom u Srbiji, te da je nova kriza u materijalnom smislu mnogo više uticala na njih.
"Prema projekcijama koje su rađene možemo očekivati da će doći do povećanja siromaštva među decom", navela je ona.
Napominje da je i UNICEF izradio set različitih scenarija kako da se zaštite deca, jedna od opcija je povećanje dečijeg dodatka, a druga je povećanje obuhvata.
Njihovi predlozi da se izbegne dečije siromaštvo poklapaju se donekle sa predlozima Fiskalnog saveta koje je proračunalo da bi za tu namenu trebalo izdvojiti dodatnih 14 milijardi dinara.
"Nažalost, suma od 14 milijardi dinara nije odobrena u budžetu za ovu godinu i ostaje mogućnost da se uradi u narednoj fiskalnoj godini. Predlog Fiskalnog saveta je dobar. Ostalo je da možda predložimo manje ambiciozne mere koje bi manje koštale, a koje bi mogle da pomognu deci u ovom trenutku", navela je Prodanović.
U Srbiji se iz godine u godinu smanjuje broj dece koja primaju dečiji dodatak. Prema podacima Mreža organizacija za decu Srbije broj dece koja ostvaruju pravo na dečiji dodatak od 2013. do 2019. godine smanjen je za više od 94.000 dece, a jedan od razloga je limit u mesečnim primanjima koji porodica mora da zadovolji.
Naime, dečiji dodatak dobijaju samo porodice čija mesečna primanja po članu domačinstva ne prelaze 10.707 dinara, odnosno 13.920 dinara ukoliko je u pitanju jednoroditeljska porodica i 12.894 dinara u slučaju dece sa smetnjama u razvoju.
U praksi bi to značilo da tročlana porodica sa mesečnim primanjim od 33.000 dinara nema pravo na dečiji dodatak. Osnovni zadatak dečijeg dodatka je da se pomogne roditeljima u teškom materijalnom položaju u odgajanju dece.
Stefanović: U riziku od siromaštva 400.000 dece
Direktor Mreža organizacija za decu Srbije Saša Stefanović kaže za Euronews Srbija da su godinama unazad u najvećem riziku od siromaštva i najviše izložena siromaštvu deca i porodice sa više dece. Navodi da je u riziku od siromaštva blizu 400.000 dece.
"Predlog Fiskalnog saveta pokriva taj broj dece koja su u riziku od siromaštva. Potrebna je jedna mera koja će smanjiti taj rizik. Jedina mera za smanjenje siromaštva dece je dečiji dodatak", rekao je on za Euronews Srbija.
Napominje da su u dodatnom riziku od siromaštva porodice koje imaju troje ili više dece. Domaćinstva koja imaju više dece u većem su riziku da ne mogu da zadovolje osnovne potrebe porodice, posebno dece.
Dodaje da su kao mreža predložili Vladi Srbije program "Garancije za svako dete", kojim se garantuje da svako dete ima pristup pristojnom stanovanju, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zdravoj životnoj sredini i da sprečimo da se izdvoji dete iz porodice zbog siromaštva.
Inače, pravo na dečiji dodatak ostvaruju roditelji za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Jedan od uslova je da roditelj ima prebivalište na teritoriji Srbije ili je strani državljanin i ima status stalno naseljenog lica.
