Preduzeće „Beo Čista Energija“ otvorilo je danas u Vinči prvo postrojenje u Srbiji koje koristi otpad za proizvodnju energije.
Ta elektrana u kojoj će se termički obrađivati neopasan komunalni otpad služiće za odgovorno upravljanja otpadom, njegovo pravilno korišćenja i poboljšanje stanja životne sredine.
Postrojenje termoalektrane-toplane Vinča je snage 30,24 megavat električne energeije i 50,5 megavata toplotne energije i obezbeđuje struju za pet odsto domaćinstava u Beogradu i toplotnu energiju za grejanje 10 odsto domaćinstava.
Kako je istaknuto, ulaganje u izgradnju termoalektrane-toplane u Vinči, nove sanitarne deponije, postrojenja za ponovno iskorišćenje građevinskog otpada i otpada od rušenja i postrojenja za tretman procednih voda, predstavlja ključan korak ka unapređenju održivog upravljanja komunalnim otpadom u Beogradu i značajnom poboljšanju kvaliteta životne sredine.
Direkor kompanije „Beo Čista energija“ Vladimir Milovanović kazao je da je to postrojenje počelo da radi 1. jula ove godine i u njemu dnevno sagori nesto više od 1.000 tona komunalnog otpada.
Istakao da u postrojenu sistem za prečišćavanje dimnih gasova radi besprekorno i da su emisije štetnih gasova znatno ispod dozvoljenih vrednosti.
On je istakao i da godišnje smanjenje emisije 210.000 tona CO2, koju će obezbediti elektrana-toplana svojim radom, što je ekvivalentno apsorpciji CO2 šume sa tri miliona desetogodošnjih stabala.
Milovanović je podsetio da Beograđani godišnje stvore više od 600.000 tona komunalnog otpada a kapacitet postrojenja je prerada 340.000 tona otpada, dok se ostatak odlaže na deponiju.
„To je značajno povećanje u odnosu na ugovorene količine, ali sa gradskom vlašću radimo na tome da se dodatnim sistemima i metodama smanji količina otpada koja će ubuduće odlaziti na deponuju“, kazao je on.
Na pitanje da li postrojenje prema planu može da zadovolji potrebe grada u naredne gotovo više od dve decenije, odnosno, koliko godina će biti održivo ako se nastavi sa ovim tempom odlaganja otpada Milovanović je naveo da bi ovo javno-privatno partnerstvo moglo biti ugroženo za 10 godina.
„Ako uzmemo u obzir da ukupna količina otpada u Beogradu raste po stopi od pet do sedam, pa čaki i više procenata godišnje, i ako uzmemo u obzir da je rast stope reciklaže teško predvidljiv i ne može da bude značajan, onda taj prostor neće biti dovoljan za više od 12 do 15 godina. To znači da će ovo javno-privatno partnerstvo biti ugroženo za 10 godina odlaganja otpada i zato treba naći najbolje rešenje“, upozorio je on.
Podsetio je da teritorija kompleksa deponije u Vinči ima ograničenu površinu.
„Prema parametrima iz ugovora nađen je prostor za 25 godina odlaganja otpada. To je podrazumevalo da će se količina otpada koji treba da se odloži smanjivati onoliko koliko raste reciklaža u Beogradu, ali to se sporo dešava”, rekao je on.
Kako je objasnio, jedna opcija je da garad otkupi susedno zemljište, tako da se prostor za deponovanje proširi, dok „Beo Čista Energija“ predlaže da se izgradi još jedno prostrojenje za termički tretman otpada i da se tako eliminiše u potpunosti deponovanje otpada u Beogradu.
„Time bi Beograd postao grad sa nula otpada na deponijama, iako je to u suprotnosti sa zadacime EU agenda, ali smatram da Beograd treba da gleda najpovoljnija rešenja za svoje građane“, rekao je Milovanović.
Dodao je da su osnivači „Beo Čiste Energije“ zainteresovani da obezbede dodatna finansijska sredstva da se izgrdi dodatni kapacitet za proizvodnju energije i toplote, ali koji bi podrazumevao i veće centralno postrojenje za primarnu separaciju otpada kako bi se neke komponente iz otpada odvojile i ponovo iskoristile.
„To je teme o kojoj će se razgovarati, jer ima puno i za protiv“, kazao je Milovanović.
Govoreći o sanaciji stare deponije u Vinči, on je naveo da radovi nisu započeti osim nekih minimalnih.
„Klizišta koja su su se desila su promenila geometriju deponije u meri da se javila potreba za izvođenjem znatnih dodatnih radova i kako je to ugovorom definisano, novac za to treba da obezbedi Grad Beograd“, precizirao je Milovanović.
Kazao je da je „Beo Čista Energija“ uradila preprojektovanje i formulisanje tih dodatnih radova.
„O tome se još razgovara sa Gradom i nadam se da ćemo početkom naredne godine moći da počnemo radove na stabilizaciji i sanaciji posledica tih klizišta, a potom da se urade i radovi na remedijaciji čitave deponije“, rekao je Milovanović.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je rekla da projektom izgradnje postrojenja koje koristi otpad za proizvodnju energije Vlada Srbije pokazuje posvećenost zelenoj agendi i cirkularnoj ekonomiji.
„Energana je važna jer otpad pretvara u toplotnu i električnu energiju. Ministarstvo zaštite životne sredine radi na narednom projektu izgradnje postrojenja za sakupljanje deponijskog gasa“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, u izgradnji postrojenja promenjena su najsavremenija iskustva i tehnologije, pa pored ostalog ima i pametne sisteme i alarme koji će signalizirati ako dođe do prekoračenja emisija.
Navela je da će postrojenje u Vinči doprineti smanjenju emisije 210.000 tona ugljen dioksida na godišnjem nivou.
„Cilj Vlade je da sličan sistem upravljanja otpadom uvede u mnoge regione Srbije“, rekla je Vujović.
„Beo Čista Energija“, koje su osnovale kompanija Veolia (Francuska), korporacija Itochu (Japan) i fond Marguerite, potpisala je u septembru 2017. godine Ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom za pružanje usluga prerade i odlaganja komunalnog i građevinskog otpada na period od 25 godina.
Novi objekti uključuju postrojenje za proizvodnju energije iz otpada, snage 103 MV, koje prerađuje komunalni otpad i proizvodi električnu i toplotnu energiju kao zamenu za fosilno gorivo, sanitarnu deponiju sa iskorišćenjem deponijskog gasa i prečišćavanjem procednih voda i postrojenje za reciklažu otpada od građenja i rušenja koje će obezbediti materijal za puteve.
Projekat se realizuje uz finansijski podršku Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB).
