Mlinari u Srbiji počeli su da zaustavljaju proizvodnju brašna jer su zalihe ogromne zbog zabranjenog izvoza, a zbog dugog skladištenja moguće je da će se brašno ubudjati, rekli su danas mlinari za Betu.
Direktor poslovnog udruženja mlinara i fabrika testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović rekao je da su zalihe brašna oko 20.000 tona i da mlinari polako zaustavljaju proizvodnju jer nemaju kome da ga prodaju.
„Šteta od zabrane izvoza je ogromna jer postoji rizik da će kupci, kojima i pored ugovora nije isporučeno brašno, tužiti proizvodjače, a arbitraža u Londonu je efikasna i brzo donosi presude nakon što se priloži ugovor“, rekao je Šajatović.
Od kazne bi, kako je rekao, proizvodjače u Srbiji mogla da izuzme „viša sila“, a to je da je država donela odluku o zabrani izvoza, ali obzirom da su napravljeni izuzeci i pšenica isporučena Severnoj Makedoniji, oko 100.000 tona, Albaniji oko 30.000 tona i Italiji oko 18.000 tona, „viša sila“ neće biti opravdanje.
Država je 10. marta donela odluku da zabrani izvoz brašna i pšenice, a nedavno je napravila izuzetak i isporučila pšenicu po zahtevu te tri zemlje.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je danas na sastanku sa predstavnicima udruženja „Žita Srbije“ obećala da će država naći način da pomogne proizvodjačima, preradjivačima i izvoznicima žita u situaciji kad je zabranjen izvoz pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja.
Vlasnik mlina „Žitopromet“ u Senti Predrag Djurović rekao je danas da na zalihama ima 1.500 tona brašna i da će za dan-dva zaustaviti proizvodnju jer je popunio sve skladišne kapacitete.
„Stvorili smo enormne zalihe koje ne možemo da izvezemo. Ta zabrana nam guši proizvodnju, a ogromne količine brašna mogu da se pokvare“, rekao je Djurović.
Dodao je da bi zaustavljanje proizvodnje brašna tipa 500 i 850 moglo izazvati i nestašicu tog proizvoda tipa 400 koji je najtraženiji na domaćem tržištu. Kada se ne proizvode tip 500 i tip 850 ne može da se proizvodi ni tip 400.
On je rekao da je šteta od zabrane višestruka jer je, osim što proizvodjači ne mogu da ga prodaju na inostranom tržištu i što će kupci naći druge snabdevače, ne mogu da podignu ni cenu na domaćem jer je za tip 400 zamrznuta.
On je rekao da Bosna i Hercegovina, koja proizvodi daleko manje količine pšenice od Srbije, da je kupuje u Madjarskoj, melje i izvozi u zemlje regiona.
Djurović je rekao da brašno plasira u inostranstvo preko velikih trgovačkih lanaca i da ugovori tog mlina o distribuciji ne sadrže kaznenu klauzulu, ako ne ispuni ugovornu obavezu, ali ako ne nadju drugog snabdevača da će verovatno uvesti tu odredbu u ugovor pošto je Srbija za dve godine dva puta obustavljala izvoz brašna.
Šteta je, kako je rekao i zbog toga što Srbija gubi devizni priliv od izvoza brašna koji bi dnevno mogao biti oko 120.000 evra i koji bi državi u ovoj krizi značio jer izvoznicima brašna ne trebaju devize, pa ih konvertuju u dinare.
Serija problema koju je izazvala odluka o zabrani izvoza, prema njegovim rečima, se ne zaustavlja na tome jer će i farmeri imati problem zbog nedostatka stočnog brašna koje je nus proizvod pri proizvodnji brašna za ljudsku ishranu.
„Za dva meseca će biti žetva, pa je pitanje da li će mlinari imati novca da kupe pšenicu i da li će imati gde da je smeste, pa ne znam kome će je prodavati proizvodjači“, rekao je Djurović.
