Predlog budžeta za narednu godinu usmeren je na još veće kapitalne investicije, pre svega, povezane sa projektom Ekspo i na podizanje zarada zaposlenih u javnom sektoru.
Predlog Zakona o budžetu za 2025. godinu pred narodnim poslanicima naći će se u ponedeljak, 25. novembra.
Za kapitalne investicije opredeljeno je oko 763 milijarde dinara, što je 7,4 odsto BDP-a. Od toga, svakako najveća sredstva izdvojiće se za projekte u okviru plana "Skok u budućnost – Srbija 2027".
U predlogu budžeta može se videti i da je za otplate kamata i prateće troškove zaduživanja namenjeno preko 220 milijardi dinara, što je 19 odsto više u poređenju sa rebalansom budžeta za ovu godinu.
Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas navodi da za sada javne finansije nisu ugrožene.
"Ali problem je što javni dug naglo raste, pa se u slučaju poremećaja na tržištu kapitala mogu očekivati problemi. Mi smo izolovana ekonomija, nismo u evrozoni", objašnjava Petrović.
On ukazuje da su najveći problem rashodi za kapitalne investicije koji su, kako dodaje, "maltene eksplodirali".
"Posebno za projekat Expo 2027, koji sa pratećim Nacionalnim stadionom i prugom treba da košta čak oko 300 milijardi dinara", navodi Petrović.
To, kako upozorava, plaćamo sve većim zaduženjima.
"Rashodi za kamate biće 220 milijardi dinara, što je dva puta više nego pre samo pet godina", naglašava Petrović.
Još jedan od ključnih problema, prema njegovim rečima, jeste selekcija investicija.
"Selekcija investicija mora da se sprovodi tako da investicije imaju ekonomsko opravdanje. Niko ne može da me ubedi da Expo i 2,5 milijardi evra ulaganja u to imaju smisla i da će se novac vratiti državi u iole dogledno vreme", ukazuje on.
Petrović naglašava da pre izbora projekta moraju da se urade studije izvodljivosti i slično, da bi se videla jasna ekonomska opravdanost.
Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Nemanja Šormaz za Danas navodi da budžet na prvi pogled deluje očekivano i nalik prethodnim godinama.
"Nepovoljno je što se beleži porast deficita. Iako prognozirani nivo ne ugrožava makroekonomsku stabilnost niti održivost javnog duga, zabrinjava što se rast deficita uglavnom duguje rastu tekućih rashoda. Otplate inostranih kamata značajno rastu, za čak 26 odsto, kao posledica intenzivnijeg zaduživanja pod nepovoljnim uslovima u prethodnom periodu. Zarade su ponovo povećane paušalno za 11 odsto, iznad rasta BDP-a, umesto na osnovu pravičnog vrednovanja radnih mesta. Zabrana zapošljavanja i dalje omogućava političko nagrađivanje podobnih institucija i produbljava problem (ne)efikasnosti javne uprave", upozorava on.
Šormaz ističe i da je Srbija verovatno "jedina zemlja u Evropi koja toliko ulaže bez ikakvog dugoročnog plana, razvojnih prioriteta i jasnih kriterijuma za izbor projekata.
"Uz to, visok nivo investicija ne garantuje njihov kvalitet – ni u pogledu izvedenih radova, ni doprinosa rastu BDP-a i poboljšanju kvaliteta života", smatra on.
Najviše sredstava usmereno je ka saobraćajnoj infrastrukturi, podseća.
"To nailazi na odobravanje javnosti i privrede, dok lokalni i komunalni projekti, koji neposrednije utiču na kvalitet svakodnevnog života, značajno zaostaju. U sektoru odbrane, investicije su visoke, čak 20 odsto ukupnih investicija, odnosno preko milijardu evra i rastu dodatno zbog nabavke 'rafala', ali se kao i u mnogim drugim sektorima, postavlja pitanje efektivnosti i kapaciteta, pre svega ljudskog, za adekvatno korišćenje te opreme i infrastrukture", navodi on.
Upozorava i da značajan deo investicija izaziva sumnju u pogledu opravdanosti.
"Za širi koncept projekta ‘Ekspo 2027’, koji uključuje i stadion, izdvojiće se preko 680 miliona evra samo u 2025. godini, dok su dodatna uvećana sredstva planirana za 2026. Potrošiti tolike pare užurbano na tako netrasparentan način i bez procene koristi je nedopustivo. Postoje i manje upadljive, a po upotrebnoj i cenovnoj opravdanosti podjednako upitne investicije. Preko 100 miliona evra u naredne tri godine predviđeno je za implementaciju elektronskih registara javne uprave. U nedostatku zakonom predviđenog Investicionog plana, javnosti treba predstaviti makar jasne studije isplativosti takvih projekata i uspostaviti transparentan mehanizam nadzora nad javnim nabavkama", poručuje Šormaz.
