Ribokradice u sezoni mogu da zarade do hiljadu evra u danu, a, kada budu uhvaćeni, kao po pravilu dobijaju minimalne kazne od 5.000 dinara. Te kazne su stimulišuće, a sudski procesi predugo traju, pa se krađa ribe na kraju isplati – upozoravaju iz Ribolovačkog saveza Vojvodine.
Tamiš je bogat svim vrstama ribe karakteristične za nizijske reke. Baš to je iz okolnih sela privuklo ribokradice koji su do 2015. godine intenzivno uništavali riblji fond. Međutim, ribočuvari tvrde da su od 2016. godine uspeli da desetkuju ribokradice.
„Ostali su samo oni najuporniji, najalaviji i najpokvareniji“, navodi ribočuvar Ribolovačkog saveza Vojvodine Oliver Adžić.
„Alat, mreže uglavnom, više se ne postavljaju javno. Sad i kada se krade, mora da se sakriva“, dodaje Dragan Milenković iz Udruženja sportskih ribolovaca i nautičara Tamiš.
U potrazi za ribokradicama ekipa N1 stigla je do sela Jabuka u Pančevu, mesta poznatog po krivolovu.
Iako se sve više ljudi hvata na delu, posao ribočuvara je završen kada prijava stigne na sud.
„Dobijaju blage kazne, maltene stimulišuće. To su kazne od 5.000 po prekršaju“, ističe Adžić.
„Ozbiljni krivolovci mogu da zarade više stotina do hiljadu evra. U uspešnoj akciji imali smo prilike da nađemo 48 somova, svaki neka je bio dva kila, to je 96-100 kila puta 600 dinara. To je 60.000 dinara, 500 evra je uzeo za jedan dan!“, dodaje Milenković.
Uz dobar ulov u sezoni i minimalne kazne – računica je jasna.
„U velikoj meri se isplati krivolov. Po pravilu se propisuje najmanja kazna od 5.000 dinara, a krivolovac to puta deset može da zaradi u danu“, ističe v.d. direkotrka Ribolovačkog saveta Vojvodine Marija Trivunčević.
Kada su uprkos kaznama u debelom plusu, krivolovcima najveću štetu pričinjava uništavanje oduzete opreme u vojovđanskom savezu.
„Recimo štap ili mašinica nije nešto, možda par hiljada dinara. Ima od onih što se kupuju u kineskim radnjama od 500 do 1.000 dinara. Ima i mnogo skupljih. Ako je oduzet skuplji pribor, prekršilac po navici ima advokata koji ide na varijante da se plati prekršaj, a da se pribor vrati. To je često slučaj“, objašnjava volonter u ribolovačkom savezu Marko Trivunčević.
U ribolovačkom udruženju „Baltazar“ saznajemo da dozvole za propisno pecanje koštaju od 600 dinara za decu, 3.500 za penzionere i regularne godišnje dozvole od 7.000 dinara.
Ribočuvari se bore protiv velike sramote – krađe strogo zaštićenog insekta „tiskog cveta“.
„Ove godine smo imali priličan šok kada smo naišli na nekoliko oglasa, gde ljudi prodaju larve tiskog cveta. Koriste ih kao mamce za tibolov. Kilo tiskog cveta, strogo zaštićene vrste, košta između 50 i 100 evra“, objašnjava Marija Trivunčević.
Uz iscrpljivanje ribljih fondova, na spisku najčešćih kažnjivih dela protiv životinja u Srbiji su i krijumčarenje, sakupljanje i držanje divljih vrsta, kao i trovanje, stoji u izveštaju Svetske organizacije za zaštitu prirode. Zakoni se nedovoljno primenjuju u praksi, kaznena politika je blaga, a kapaciteti institucija za otkrivanje prestupa slabi, pa počinioci često ponavljaju te zločine, pokazala je analiza.
