Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Urbani usevi mogu imati veće prinose od konvencionalne poljoprivrede

Urbani usevi mogu imati veće prinose od konvencionalne poljoprivrede

urbani usevi, mlada salata

Ako ste ikada pojeli paradajz iz sopstvene bašte, onda sigurno pamtite taj osećaj ponosa zbog ubranog ploda i njegov autentičan ukus. Iako se ništa ne može meriti sa voćem i povrćem koje smo sami brižljivo uzgajali, nažalost nemaju svi tu mogućnost, pogotovo oni koji žive u urbanim sredinama.

Srećom, nova naučna studija ukazuje na to da ljudi u gradovima ne samo što će imati lokalno uzgajanu hranu na dohvat ruke, već će prinosi urbane poljoprivrede biti potencionalno veći od klasične, piše Energetski portal. 

Urbano bavljenje poljoprivredom zahteva kreativna rešenja kao što su bašte na krovovima i terasama, vertikalne bašte, uzgajanje useva u vodi i u zatvorenim prostorima. Istraživači sa britanskog Univerziteta Lankaster tvrde da su urbani prinosi za neke useve, kao što su krastavci, krtole i zelena salata, dva do četiri puta veći od konvencionalnog uzgajanja, dok su prinosi mnogih drugih proučavanih urbanih useva slični ili viši nego u ruralnim sredinama.

Njihova studija objedinila je podatke o urbanoj poljoprivredi iz 53 zemlje kako bi otkrila koji usevi dobro rastu u gradovima, koje metode uzgoja su najefikasnije i koji se prostori mogu iskoristiti za uzgoj.

Ispostavilo se da usevi, poput lisnatog i vodenog povrća kao što je paradajz, dobro uspevaju u hidroponskim sredinama. Hidroponika je uzgoj biljaka bez upotrebe zemlje u rastvorima bogatim hranljivim materijama, kiseonikom i vodom koji podstiče brz rast i veće prinose.

Kada je reč o vertikalnom gajenju u zatvorenom, kulture kao što su zelena salata, kelj i brokoli najbolje su se pokazale.

Takođe, usevi koji se uzgajaju u potpuno kontrolisanim okruženjima mogu se uzgajati tokom cele godine omogućavajući žetvu više puta godišnje što dovodi do većih prinosa.

Njihova studija imala je za cilj da mapira potencijalna područja rasta u gradu i izračuna koliko bi se hrane moglo proizvesti u urbanim sredinama. Na osnovu ovog skupa podataka kreatori politika i urbanisti mogu da procene da li se isplati ulagati u vrtove na krovovima i staklenike ili bi hidroponski sistemi bili bolji, dok će građani znati kako da efikasno uzgajaju svoje omiljeno voće i povrće.

Trenutno: Se čita...

Najnovije: Na portalu