Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je da, prema prognozama mnogih ekonomista, sledi period stagflacije, odnosno stagnacije privredne aktivnosti uz visoku inflaciju.
On navodi da Srbija mora da se pripremi za suočavanje sa tom krizom.
"Strah od stagflacije više je nego izražen. Prvobitne projekcije su govorile da će svetska ekonomija ove godine rasti za 4,4 odsto, ali je sasvim izvesno da će doći do korigovanja te projekcije", kazao je Vlahović i istakao da je sada ključni izazov za dostizanje projektovanog rasta u 2022. godini neizvesnost u pogledu trajanja rata u Ukrajini.
Podsetio je i da je u januaru inflacija u Americi bila na najvišem nivou u poslednjih 40 godine 7,5 odsto, a da su glavni spolnjotrgovinski partneri Srbije u EU, Nemačka i Austrija imale pad privrede u poslednjem kvartalu 2021, dok je Italija imala rast manji od jednog procenta.
Istakao je da zbog toga monetarna politika Srbije, u skladu sa definisanim ciljem, treba da nastavi sa primenom seta mera radi najboljeg odgovora na trenutne i očekivane inflacione pritiske, bez ugrožavanja ekonomske aktivnosti.
Kazao je i kako je nužno poštovati načelo opreznosti i štednje u vođenju fiskalne politike, što znači bez nepotrebnog trošenja novca za podsticaj tražnje, a što podrazumeva i niži deficit od planiranog, komforniji fiskalni prostor, ali i smanjenje duga.
"Posebno mora da se vodi računa o očuvanju makrofiskalne stabilnosti, imajući u vidu da je kao posledica fiskalnih intervencija u vreme pandemije suvereni dug porastao, a fiskalni prostor je uglavnom iscrpljen", kazao je.
Prema njegovim rečima, "novac je potrošen, a eventualni pokušaj da se zaduživanjem dođe do novih sedstava, u cilju podsticanja tražnje, bio bi pogrešan i kontraproduktivan".
Vlahović smatra i da su od početka krize izazvane pandemijom korona virusa do danas reakcije Vlade Srbije i NBS bile svrsishodne.
"Masivna fiskalna intervencija je za posledicu imala dva velika fidskalna deficita u protekle dve ghodine od osam odsto u 2020. i 4,2 odsto u 2021. godini, a ako se eliminišu sva jednokratna davanje, sfrukturni deficit je manji od 1,5 odsto, što je dobra pozicija za dalji nasatavak reformi", ocenio je.
Podsetio je i da su strane direktne investicije prošle godine iznosile 3,9 milijardi evra, "što je značajno iznad deficita tekućeg plaćanja, tako da naša devizna likvidnost u ovom trenutku nije ugrožena".
Naveo je da mnogi ekonomisti procenjuju da je izvesna i nova ekonomska kriza poput one iz 2008. godine za šta Srbija mora da se pripremi.
"Vreme jeftinog novca je za nama i neizvesno je pod kojim uslovima ćemo se zaduživati. Manji dug daje sigurnost za makroekonomsku stabilnost, otvara prostor za veće investicije i garantuje bolji kreditni rejting", rekao je Vlahović.
Podrazumeva se, dodao je, da "rast plata u javnom sektoru ne sme da bude veći od nominalnog rasta BDP-a".
Naveo je da će se sukob odraziti na izvoz iz Srbije u Ukrajinu i Rusiju, kao i na snabdevanje materijalima iz te dve zemlje.
Dodao je da će biti ugrožen i nivo ekonomske aktivnosti i u EU, kao i region, što će takođe uticati na Srbiju koja tri četvrtine trgovinskog prometa obavlja sa EU i regionom.
"Duže trajanje rata može da obeshrabri investitore i da planove za ulaganje odlože za neko vreme, dok će zbog povećanja cena energenete i hrane Evropska centralna banka možda posegnuti za restriktivnijom politikom što će dodatno detimulisati rast", naveo je Vlahović i podsetio da če biti otežan i plasman roba, odnosno globalni lanci snabdevanja.
Vlahović smatra da, uprkos tim neizvesnostima, Srbija mora da nastavi započete strukturne reforme, pre svega brže reformisanje javnih preduzeća.
