Cena akcija NIS-a pre rata u Ukrajini kretala se oko 650 dinara, zatim je usledio pad na oko 480, a sada je na nivou od 580 dinara.
Berzanski analitičar Branislav Jorgić kaže da je razlika u ceni od početka rata u Ukrajini prava slika berze i da je početak uvođenja sankcija ruskim kompanijama uticao i na vrednost akcija NIS-a.
"U ovom periodu ne radi se o velikim obimima transakcija, prosečno dnevno oko 1,6 miliona do dva miliona dinara", kaže Jorgić.
Napominje da je sa vrednošću akcija od 650 dinara ukupna vrednost NIS-a bila oko 900 miliona evra, a pri padu na 480 dinara za akciju i vrednost je pala na oko 700 miliona evra.
"Sa početkom rata i uvođenjem sankcija prema Rusiji i ruskim kompanijama cena akcija NIS-a je počela da pada, jer se pojavila opasnost da bi eventualno te sankcije mogle da se odnose i na NIS, jer je Gasprom većinski vlasnik", rekao je Jorgić.
Najniža cena akcija u ovom periodu bila je u trenutku kada se pojavila mogućnost da bi mogao da bude zatvoren Jadranski naftovod čime bi NIS Rafinerija nafte ostala bez sirovina, navodi.
"Ovih dana se pojavila i informacija da bi eventualno Gaspromnjeft mogao da proda udeo u NIS-u azerbejdžanskoj naftnoj kompaniji i to je povećalo raspoloženje kod investitora i cena je krenula na gore", dodao je.
Jorgić podseća da je knjigovodstvena cena NIS-a 2,1 milijardi evra, što daje vrednost po akciji oko 1.533 dinara.
Dodaje da razlika u knjigovodstvenoj i tržišnoj ceni kompanije pokazuje svu opasnost sankcija prema NIS-u, te napominje da su neke neformalno uvedene NIS-u još od 2014. godine, a da bi u nekom oštrijem obliku mogle biti uvedene u budućem periodu.
"U berzanskom poslovanju uvek postoje rizici, trenutno su vrlo visoki imajući u vidu neizvesnost vlasničke strukture NIS-a i to je toj kompaniji osnovni problem u situaciji mogućih sankcija", rekao je.
Jorgić smatra da NIS dobro posluje, širi svoje tržište, tehnološki napreduje i da bi kao takav potencijalno mogao da bude dobra investicija.
"Kada pričamo o mogućnosti preprodaje strateškom partneru i da se tu pojavi neka velika naftna kompanija kao vlasnik, tu postoji neizvesnost po pitanju kakav će biti odnos budućeg vlasnika u pogledu upravljanja, razvoja i širenja", rekao je.
Podsetio je na negativno iskustvo hrvatske naftne kompanije INA koja je pre privatizacije bila vodeća u regionu, a sa prodajom većinskog paketa MOL-u došlo je do stagnacije, pa i nazadovanja te se ona pretvorila u "mrežu pumpi za prodaju goriva".
