Za izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji, potrebni su naučni kadar, promena regulatornog okvira, kao i rešenja za odlaganje nuklearnog otpada, zaključili su danas stručnjaci i predstavnici ministarstava nauke i rudarstva i energetike, na panelu „Nuklearna energija od prošlosti do budućnosti“.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je, nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji, da je cilj tog sporazuma da se uvežu domaći obrazovni i naučni instituti i institucije, kako bi se dalje razvijali i bili u stanju da zajedno razmotre korišćenje nuklearnog programa u Srbiji.
„Tema snabdevanja energijom je pitanje i energetske i nacionalne bezbednosti i zato je važno da na stručan i posvećen način razmotrimo sve činjenice i da ne preskočimo nijednu stepenicu na tom putu, jer nemamo prostora za greške“, rekla je Đedović Handanović.
Dodala je da izrada preliminarne tehničke studije treba da obezbedi komparativnu analizu dostupnih tehnologija na tržištu, pokaže koje su prednosti i mane mogućih rešenja i koji su tehnički, ekonomski i tržišni parametri za gradnju nuklearnih elektrana.
„To su neophodni preduslovi za donošenje informisanih odluka u budućnosti, zajedno sa razvojem obrazovnih i naučnih programa, jačanja kapaciteta u našim institutima i stvaranjem regulatornog i institucionalnog okvira“, rekla je Đedović Handanović.
Korišćenje nuklearne energije, kako je rekla, predviđeno je i jednim od scenarija Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i novom Strategijom razvoja energetike, gde se razmatra uvođenje nuklearnih elektrana u elektroenergetski sistem Srbije, nakon 2040. godine.
Ona je istakla da je u Srbiji od 1989. zakonom zabranjena izgradnja nuklearnih elektrana, uvedena kao reakcija na akcident u Černobilju, 1986. godine, ali da se te odredbe ne odnose na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove i obrazovanje kadrova.
„Regulatorni uslovi su samo jedan od elemenata, postoji niz drugih koraka koje treba da sprovedemo da bismo mogli da donesemo informisanu odluku o nuklearnoj energiji. Struka je rekla da imamo temelj koji treba da razvijamo, pre svega u smislu razvoja stručnog znanja“, rekla je ona.
Đedović Handanović je rekla da postoje smernice Međunarodne agencije za atomsku energiju o koracima i uslovima koje treba ispuniti, kao i da postoje potpisani sporazumi i sa kompanijama koje su nosioci znanja i tehnologija u oblasti nuklearne energije.
Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić navela je da je korišćenje nuklearne energije značajno u kontekstu klimatskih politika Evropske unije, koja je potpisivanjem Zelenog dogovora, postavila cilj da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost, eliminisanjem emisija ugljen-dioksida.
„U Evropi se 26 odsto električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana. Poljska, visoko zavisna od uglja, kao i Srbija, planira izgradnju šest nuklearnih reaktora za proizvodnju električne energije, a Rumunija, proširuju svoje nuklearne kapacitete“, kazala je Dokić.
Državni sekretar u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Miroslav Trajanović kazao je da će to ministarstvo pružiti svu neophodnu podršku kako bi se unapredili profesionalni kapaciteti, neophodni za izgradnju nuklearnih elektrana za proizvodnju električne energije.
„Nuklearna energija se može koristiti u energetici, medicini i nauci i brojne evropske zemlje su, ranije skeptične po pitanju primene, odlučile da koriste nuklearnu energiju u različitim oblastima“, rekao je Trajanović.
Ekspert za nuklearnu energiju Miodrag Mesarović rekao je da se danas u 32 zemlje u svetu nuklearna energija koristi za proizvodnju električne energije i da postoji 438 elektrana, instalisane snage 392.000 megavata.
Dodao je da veliki broj zemalja ima ambiciju da uđe u nuklearni program i da su se svetski zvaničnici, zbog energetske tranzicije, opredelili da utrostruče kapacitete do 2050. godine.
„Fama je oko nuklearnog otpada, 95 odsto tog otpada su niskoradioaktivni otpadi kojima se može lako upravljati u nekim skladištima. Od tri do pet odsto je taj otpad koji se smatra opasnim i on proizilazi iz goriva koje je izvađeno iz reaktora i sadrži visokoradioaktivne elemente, koji su posledica raspada urana“, rekao je Mesarović.
Dodao je da problemi nuklearnog otpada nisu dobro shvaćeni kao rešeni problemi i da ne postoji nijedna elektrana koja je ostavila taj otpad negde van, već ga drži na lokaciji.
„Reaktori druge generacije su dominantni u postojećim elektranama i još rade. Ta druga generacija je buknula za vreme naftne krize i nije ni čudo što su se pojavila tri akcidenta, a sva tri su u vezi sa ljudskom greškom“, rekao je on.
Dodao je da su na tržištu reaktori treće generacije i da taj visokoradiokativni otpad, koji stoji na lokaciji elektrane, čeka generaciju brzih reaktora koji taj otpad koristi kao gorivo i time će ga drastično smanjiti, jer sagoreva visokoradioaktivne influente koji se nalaze u otpadnom gorivu.
Međunarodni ekspert Đurica Tankosić rekao je da Srbija treba da nastavi tamo gde je stala 1985. godine, kada je imala ambicije da gradi nuklearna postrojenja za proizvodnju električne energije.
