Neprilagođena brzina, korišćenje mobilnih telefona, konzumiranje alkohola, poledica tokom zime ali i visoke temperature leti utiču na povećan broj saobraćajnih nesreća ove godine. Naime, ovu, crnu, statistiku potvrđuju i nedavni podaci Agencije za bezbednost saobraćaja koji navode da su za sedam meseci ove godine u saobraćaju život izgubile 63 mlade osobe, što je 18 osoba više nego u istom periodu prošle godine.
Kao su naveli u svom saopštenju, od 63 poginule mlade osobe, 40 je stradalo u putničkim automobilima. Kako se dodaje, mladi stradaju i kao putnici i kao vozači u automobilima, ali i na motociklima, što je povećano tokom letnjih meseci. Iz Agencije navode i da je povećanje stradanja ove godine primetno u Jagodini, Valjevu, Kraljevu, Čačku, Novom Sadu i Pančevu.
Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja objašnjava za Euronews Srbija da je povećanje broja saobraćajnih nesreća, naročito tokom letnjih meseci, pospešeno činjenicom da je zbog odmora i povećan broj automobila na putevima.
„Tokom leta, a inače i kada su meseci kada je sezona godišnjih odmora, više ljudi je u tranzitu pa je i povećan i rizik saobraćajnih nesreća. Obično ti ljudi svoj automobil tokom godine voze uglavnom od kuće do posla, pa nisu istrenirani za neke duže vožnje. Na primer, vi 10 meseci vozite automobil na relaciji Voždovac-Dorćol, a onda odjednom sednete da vozite do neke destinacije 1.000 kilometara. To nije isto, vaša pažnja i okolnosti nisu isti“, objasnio je on.
Božović navodi da visoke temperature svakako utiču na vozače koji zaboravljaju da vrućine slično utiču na vožnju kao sneg, led ili poledica.
„Kada se na sve to doda činjenica da vi želite da što pre stignete do krajnje destinacije, da ne želite da gubite dan, onda je i rizik da do nesreće dođe veći. Takođe, i druge okolonosti mogu da utiču na vožnju, odnosno koliko je vozač u stanju da upravlja motornim vozilom“, objasnio je on.
Da se nesereće dešavaju i da vozači ne poštuj saobraćajna pravila, što je još jedan od faktora da do nesreće dođe, potvdio je i načelnik saobraćajne policije Slaviša Lakićević. On je za RTS naveo da se od početka godine u Beogradu dogodilo 7.500 saobraćajnih nesreća, što znači da ih je u proseku bilo 37 dnevno.
„Stalno ističemo da smo maksimalno preduzeli i represivne i preventivne mere. Imali smo dve akcije u poslednje dve nedelje kada smo kontrolisali 115.000 vozača i vozila, od čega smo sankcionisali 63.000. To je preveliki broj vozača koji ne poštuju propise“, rekao je Lakićević.
Šta treba da uradimo kada do nesreće dođe?
Božović kaže da ne postoje ni moralni ni pravni razlozi koji bi dozvolili da se ode sa mesta nesreće. Naime, kako je objasnio Zakon u Srbiji tereti osobu koja nije pružila pomoć posle saobraćajne nesreće.
„Postoji krivično delo koje se zove Ostavljanje bez pomoći lica povređenog u saobraćenoj nezgodi. Osoba se tereti za ne pružanje prve pomoći. Dakle, vi ste učestvovali u saobraćajnoj nesreći, neko je povređen, vi ne možete da pobegnete sa lica mesta. Ne smete da upalite auto i da odete. To je kažnjivo sa do godinu dana zatvora“, objasnio je.
Kako kaže, sada je mnogo lakše da se pronađu vinovnici saobraćajnih nesreća, u odnosu na ranije.
„Neuporedivo je lakše. Govoto da je nemoguće sakriti se posle teške saobraćajne nesreće. Malo je problem što ima veći broj vozila, što su registravni na različita lica, ali to nije veliki problem. Postoje kamere, video nadzori, biloški tragovi i oni dosta olakšavaju. DNeko ko želi da pobegne sa mesta nesreće, mora da bude baš profesionalac – da zna gde se koja kamera nalazi, da li se vide registarske oznake i slično“, rekao je on.
Takođe, kako je objasnio postoji i broj 194 koji je korak do pomoći nakon nesreće. On navodi da je u planu da se uvede i jedinstven broj 112 za hitne situacije, ali da se to, kako dodaje, još uvek nije realizovalo.
„Što se tiče 112, to bi dosta olakšalo komunikaciju jer bi se na taj način direktno uvezale sve službe koje su potrebne da izađu na lice mesta. Za sada vi zovete jednu službu, pa onda ona zove dalje. Sa linijom 194 se dešavalo ranije da se lokacije ne poklapaju. Na primer, ukoliko ste vi na mostu i zovete ovaj broj oni treba da se dogovre pre svega na čijoj teritoriji opštine se to desilo. To je bilo ranije i to je bio ozbiljan problem. Lijia 112 bi to značajno olaksala“, rekao je.
Kako se ponašati u slučaju manjih saobraćajnih nezgoda i šta je Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi?
U svakom slučaju brza i pravilna reakcija je suštinski najvažnija kada dođe do saobraćajne nesreće na putu. Kada je u pitanju nesreća u kojoj nema povređenih ili poginulih, važno je reagovati po propisu jer je ponašanje učesnika u saobraćaju u slučaju nesreće definisano zakonom.
Naime, prema Zakonu o bezbednosti u sabraćaju član 7, stav 82, saobraćajna nezgoda je svaka „nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta“.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja objasnio je ranije za Euronews Srbija da naš zakon definiše „manji udes“ kao saobraćajnu nezgodu u kojoj je nastala šteta koja ne prelazi iznos od 200.000 dinara i u kojoj niko nije povrđen.
Ukoliko dođe do manje saobraćajne nesreće, učesnici treba da se oduče za tri mogućnosti: da sačine Evropski izveštaj, zovu saobraćajnu policiju ili da rešavaju štetu međusobno, na licu mesta.
„Policijski uviđaj je svakako najsigurnija opcija, ali u tom slučaju učesnici rizikuju da čekaju uviđajnu ekipu duži vremenski period pošto su one po pravilu stalno angažovane“, rekao je on.
Takođe, kada povređenih nema, a učenici nesreće se ne dogovoraju sami oko naknade, Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je jedino rešenje.
Prema Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, svi vozači motornih vozila, vlasnici polisa osiguranja od autoodgovornost su obavezeni da imaju bar jedan primerak. Reč je o standardanom obrazacu i koristi se u celoj Evropi, a takođe je validan umesto policijskog izveštaja.
Okanović ga opisuje kao udobniju mogućnost, jer učesnici mogu veoma brzo da napuste lice mesta i nastave svojim putem.
„Evropski izveštaj postoji da bi se ubrzala procedura naplate štete i izbeglo čekanje policije na licu mesta, ali i stvaranje gužve u saobraćaju. Problem je ovde taj što osiguravajuće kompanije neretko traže i dodatnu dokumentaciju od oštećenog vlasnika vozila, pre svega izjavu drugog učesnika nezgode, pa se i u tom slučaju postupak naplate može odužiti“, rekao je ranije Okanović.
