Suma koju je u prva dva meseca ove godine Srbija platila za uvoz struje uvećana je za osam puta u odnosu na isti period prošle godine, rekao je danas urednik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) Ivan Nikolić, preneo je portal Danas.
„U prva dva meseca ove godine za nabavku električne energije iz inostranstva izdvojeno je 86 miliona evra dok je prošle godine taj iznos bio deset miliona evra“, rekao je Nikolić.
Razlog za razliku u ceni, kako je rekao, nije veća potrošnja struje u Srbiji, već činjenica da je električna energija uvožena tokom zimskog perioda kada je njena cena bila veća.
U januaru i februaru je, kako je rekao, potrošeno 575 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine na uvoz gasa i nafte zbog poskupljenja tih energenata.
Prema podacima časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji je u januaru 2022. godine međugodišnje pala 2,2 odsto i u februaru 0,7 odsto, a presudan razlog je izrazit pad u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija koji je u januaru iznosio 18,6 odsto, a u februaru 25,8 odsto.
Kada je reč o uvozu u Srbiju, najbrže raste uvoz energije koji je u februaru 2022. dostigao vrednost 92 odsto iznad proseka prethodne godine.
U prva dva meseca ove godine vrednost uvoza je više nego dvostruko premašila rast vrednosti izvoza, a glavne komponente tog rasta su uvoz sirove nafte i gasa, koksa, naftnih derivata, hemijskih proizvoda i električne energije, naveli su stručnjaci MAT-a.
Osnovni razlog za veći uvoz struje u Srbiju nego inače je kolaps elektroenergetskog sistema krajem prošle godine. Nadležni u Elektroprivredi Srbije (EPS) nisu pripremili dovoljne količine kvalitetnog uglja, ali ni mazuta za potrebe najveće Termoelektrane „Nikola Tesla“ (TENT), što je uzrokovalo manju proizvodnju struje iz domaćih izvora.
S obzirom na to da su zbog kašnjenja remonta bloka B1 u TENT-u u većoj meri trošene rezerve struje u hidroelektranama da bi se namirile količine koje nedostaju morao je da usledi interventni uvoz struje iz inostranstva. U toku grejne sezone cene struje su bile „paprene“, pa je to bio ceh koji je plaćen zbog loše procene poslovodstva EPS-a o potrebnim količinama uglja i mazuta u TENT-u.
Nakon toga usledilo je i nekoliko havarija u EPS-u, što je na kraju dovelo i do toga da v. d. direktora preduzeća Milorad Grčić podnese ostavku. Nestručno upravljanje EPS-om je uzrokovalo i veći uvoz gasa što je takođe plaćeno veoma skupo.
Dok je blok B1 u TENT-u bio u remontu nedostajeće količine struje su se proizvodile u „Panonskim termoelektranama – toplanama“ u Novom Sadu. Ta struja se proizvodila na gas pa su za te potrebe korišćene rezerve iz Podzemnog skladišta gasa „Banatski dvor“.
To skladište je gotovo u potpunosti bilo ispražnjeno i Javno preduzeće „Srbijagas“ je moralo da naruči dodatne količine „plavog energenta“ od ruskog državnog giganta „Gasproma“. Međutim, Rusi taj „plavi energent“ ne naplaćuju „Srbijagasu“ po povlašćenoj ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, kako je predviđeno dugoročnim ugovorom koji ističe u julu.
Umesto toga, nedostajuće količine u iznosu od četiri miliona kubnih metara gasa dnevno „Gasprom“ Srbiji naplaćuje po oko 800 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Drugim rečima, za količine koje mu dnavno nedostaju „Srbijagas“ na uvoz ruskog gasa dnevno troši oko 3,1 milion evra.
