Sektor proizvodnje vina prepoznat je kao strateški važan za razvoj ekonomije Srbije, a pored mera podsticaja koje će biti nastavljene i u 2021, vinogradarima i vinarima će ove godine biti omogućeni i povoljni krediti kroz novi projekat Svetske banke, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Tako će vinogradari i vinari imati priliku da osavremene svoju opremu, mehanizaciju i kapacitete i kroz projekat Svetske banke za unapređenje konkurentnosti poljoprivrede Srbije koji će, kako kažu za Tanjug u ministarstvu, omogućiti povoljne kredite za poljoprivrednu proizvodnju, uz deo bespovratnih sredstava.
Učešće korisnika je 10 odsto od vrednosti prihvatljivih investicija, poslovne banke obezbeđuju 40 odsto kroz kreditiranje poljoprivrednika, a ostalih 50 odsto su bespovratna sredstva obezbeđena iz zajma Svetske banke, preciziraju u Ministarstvu poljoprivrede.
Krajem marta objavljen je Pravilnik o dodeli bespovratnih sredstava u okviru Projekta za konkurentnu poljoprivredu i u narednim danima očekuje se objavljivanje javnih poziva.
U ministarstvu napominju da će taj program manjim i srednjim, ali komercijalno orijentisanim gazdinstvima značajno olakšati mogućnosti korišćenja podsticaja, jer ne moraju da predfinansiraju investiciju već u realizaciju investicije ulaze tek nakon odobravanja projekta i sredstava.
Navode i da je Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2021. godini, pored ostalih mera ruralnog razvoja, planirano sprovođenje mera koje su namenjene podizanju novih zasada vinove loze, izgradnji i opremanju kapaciteta za proizvodnju vina, kao i podrška unapređenju kvaliteta vina.
U ministarstvu preciziraju da će nakon detaljne i dodatne analize, s obzirom na epidemiološku situaciju i na to da se sprovodi i novi projekat Konkurentne poljoprivrede Srbije, odrediti način i vreme realizacije mera podrške u 2021. godini u skladu sa raspoloživim sredstvima.
Kažu i da visina podsticaja u okviru mera ruralnog razvoja ove godine ostaje ista kao i prošle godine, a biće realizovana i dva javna poziva u okviru IPARD programa.
Podsećaju da je na prošlogodišnji Javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina podneto ukupno 89 zahteva.
Isplaćeno je 47 zahteva u vrednosti od 627,36 miliona dinara, dok je 23 zahteva u procesu administrativnog uređenja podneska.
Po Pravilniku koji uređuje podsticaje za podizanje višegodišnjih zasada u 2020. godini, podneta su 122 zahteva, za koja su zahtevana sredstva iznosila 378,5 miliona dinara.
Od ukupnog broja podnetih zahteva do danas je odobreno 78 zahteva u iznosu od 294,95 miliona dinara.
Napominju da je ohrabrujući podatak da je samo na ime bonusa za domaće sorte i položaj terena od ukupnog iznosa, odobreno 45,26 miliona dinara.
Visina podsticaja koji se ostvaruju u okviru Pravilnika o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina i Pravilnika o podsticajima za fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze iznose 60 odsto od vrednosti investicije, umanjeno za vrednost PDV-a.
Maksimalna suma koju je podnosilac zahteva za izgradnju i opremanje vinarija mogao da ostvari u 2020. je 41 milion dinara, dok je maksimalni iznos za investicije u višegodišnje zasade 80 miliona dinara.
Maksimalni podsticaji u IPARD programu u okviru Mere 1 za sektor proizvodnje grožđa iznose od 5.000 do 700.000 evra, dok u okviru Mere 3 - sektor proizvodnje vina dostižu i do milion evra.
Do sada je u okviru Mere 1 podneto 16 IPARD zahteva u sektoru vinogradarstva, sa zahtevanim iznosom od 1,26 miliona evra, a odobrena su četiri projekta sa iznosom podrške od 64.746 evra.
U Ministarstvu kažu da u Meri 3 nema odobrenih projekata u sektoru proizvodnje vina, ali da je do sada podneto 23 zahteva za iznos od 15,96 miliona evra.
Minimalna vrednost prihvatljivih troškova za investicije u proizvodnju grožđa u okviru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije je 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a maksimalna 50.000 evra, dok prerađivači vina mogu da planiraju podsticaj za investicije koje se kreću od 25.000 do 400.000 evra.
Ukupna površina pod vinogradima, upisana u Vinogradarski registar, iznosi 6.517,7 hektara, koje obrađuju 4.618 proizvođača grožđa.
Za proizvodnju vina je, prema podacima iz Vinarskog registra koji takođe vodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, registrovano 424 proizvođača vina.
U ministarstvu navode da je u 2020. ukupno iz Srbije izvezeno oko 11,17 miliona litara vina u vrednosti oko 16 miliona evra, a najviše na rusko tržište i to oko 6,3 miliona litara, što je 56,6 odsto od ukupne količine izvezenog vina.
Na CEFTA tržište prošle godine je izvezeno nešto više od 3,4 miliona litara, što čini 30,5 odsto ukupnog izvoza u 2020. godini.
Na tom tržištu dominira izvoz vina u BiH (18,2 odsto od ukupno izvezene količine vina) i Crnu Goru (12,2 odsto od ukupno izvezene količine vina).
Tokom 2020. godine na tržište EU izvezeno je oko 835.000 litara vina što čini 7,5 odsto ukupnog prošlogodišnjeg izvoza vina.
(Tanjug)
