Izmenama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu je promenjena formulacija "nezakonito stečena imovina" u "imovina na koju se utvrđuje poseban porez", kako se ne bi pomislilo da je svaka utvrđena razlika u imovini posledica krivičnih dela, a uvedeni su i izdaci za "privatne potrebe fizičkog lica" koji će se računati kod obračuna prihoda.
Stručnjak za poreski sistem Đerđ Pap objašnjava za Danas da je svaka utaja veća od 500.000 dinara krivično delo po zakonu, a ako je najmanji neprijavljeni prihod od 150.00 evra, onda je skoro svaka utaja poreza na toliku sumu krivično delo.
Takođe, u Zakonu nije utvrđeno kako će se izdaci za "privatne potrebe fizičkog lica" utvrđivati.
Ekonomista Goran Radosavljević ističe da ne postoji politička volja da se ovaj zakon sprovede, a sumnja i da Poreska uprava dokumentaciju čuva duže od 10 godina.
"Bojim se da će biti abolirani svi koji su tada imali nelegalne prihode. Ja vidim ovaj zakon kao pokušaj da se podvuče crta, da se sprovede takoreći ekonomska lustracija. Da se zaustavi prvobitna akumulacija kapitala, da se eventualno naplati neki porez, ali mislim da, ko god se bude bavio ovim, imaće problema oko sprovođenja", ocenjuje Radosavljević, dodajući da je zakon zakomplikovan, kada je trebalo da bude jednostavan.
Kako kaže za Danas, postoji i siva zona u kojoj mnogi žive na teret preduzeća i da je limit od 150.000 evra verovatno postavljen da se Poreska uprava ne bi preopteretila, ali da država nije trebalo da se ograničava. Na primer, tako neko može da provuče milionske prihode ako ih podeli na pet, šest članova porodice.
"Ako nečija tetka nema prihode, a svake godine kupuje stan od 100.000 evra treba da ide u zatvor. Biće zanimljivo ako vidimo rezultate istraga i čija bi se sve familija mogla naći na tim spiskovima", kaže on.
Đerđ Pap ističe da bi Zakon funkcionisao treba doneti i podzakonske akte, a to još uvek nije urađeno.
"Trebalo je da budu doneti do septembra. Takođe, ne znamo da li je postavljen rukovodilac te jedinice zadužene za poreklo imovine. Čini mi se da nije realno da se odmah od marta počne sa primenom tog zakona u praksi", navodi i dodaje da će poreznici koji se ovim budu bavili imati težak posao, jer će biti komplikovano utvrditi vrednost imovine, s obzirom na vreme kada je kupljena jer se cene nekretnina drastično menjaju.
Veliko nepokriveno polje je, smatra Radosavljević, imovina u inostranstvu. Prema nekim davnim procenama, preko milion računa u inostranstvu se nalazi u vlasništvu srpskih rezidenata, ne računajući drugu imovinu.
(Danas)
