Sistem vrednosti i životni standard najviše utiču na kvalitet života koji vodimo. Sa neprijatnom stvarnošću borimo se na različite načine. Dokaz tome je i da, izuzimajući banke, u većini naših gradova najviše ima kockarnica i apoteka. Zašto nadu i utehu od svakodnevnih, egzistencijalnih problema tražimo na pogrešnim mestima?
Primer fenomena da u vojvođanskim gradovima ima sve više kockarnica i apoteka, samo je jedna od ilustracija kvaliteta života na koji utiču standard stanovništva i presija potrošačkog društva. Prosečna srpska porodica preživljava uz pomoć penzije, odloženog plaćanja, dozvoljenog minusa i kreditnih kartica, a domovi zdravlja puni su penzionera.
To je verovatno razlog zašto u poslednje vreme najbolje posluju baš apoteke i kockarnice, kažu sugrađani.
Iako nismo ograničeni fizičkim prostorom, skloni smo da gradimo svoju zonu komfora, odnosno put kojim se tokom života krećemo kroz oblasti koje su nam bliske. To su sve naše navike i rituali koji postaju stalni u našim životima. Tako je mnogima lakše da zarađuju u kockarnicama, iako ih ta rabota najčešće vodi u gubitke.
U svakodnevnoj borbi za egzisteniciju, gotovo apsurdno zvuči činjenica da imperativ potrošačkog društva i ozbiljno poljuljan sistem vrednosti, postaju sve očigledniji, kaže specijalista kliničke psihologije Đorđe Popović.
Odlažemo zadatke, odluke, obaveze, stupanje u brak, završetak fakulteta, promenu radnog mesta... Sve te situacije zahtevaju napor, vreme i trud, ali da bismo napredovali moramo da istrpimo neprijatnosti, frustracije, teškoće, prepreke i prezumemo rizik. Posledice koje se javljaju zbog odlaganja rešenja problema, kao što je na primer, napad anksioznosti, potpuno pogrešno leče se na svoju ruku lekovima za smirenje, dodaje Popović.
Izazovi bi trebalo da obogaćuju psihu, da nas mentalno jačaju i donose nam dugoročno zadovoljstvo. Kvalitet života nije i ne sme biti određen isključivo materijalnim vrednostima. Ipak, da li je danas taj apel dovoljno glasan, i da li ga čujemo ukoliko nismo platili račune?
