„U času kada stupam među članove lekarske profesije, svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti. Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno. Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika."
Ove reči deo su Hipokratove zakletve koje izgovara svaki lekar po završetku fakulteta, obavezujući se na poštovanje medicinske etike.
U Srbiji je, međutim, u poslednjih deset godina podneto 235 krivičnih prijava protiv lekara zbog nesavesnog lečenja, podaci su kojim raspolaže Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije, dostavljeni BBC-ju na srpskom.
Šta je nesavesno lečenje?
Zdravlje pacijenta osnovna je obaveza lekara, piše u Kodeksu medicinske etike Lekarske komore Srbije.
Doktor je „u obavezi da poštuje sve važeće standarde medicinske nauke i etičke principe, u okviru kojih je slobodan da izabere one metode koje smatra najefikasnijim za lečenje određenog pacijenta", dodaje se.
U slučaju da lekar prilikom pružanja zdravstvene pomoći koristi „nepodobno sredstvo, primenjuje nepodoban način lečenja ili ne primenjuje odgovarajuće higijenske mere što prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja, pri čemu nastupaju teške telesne povrede ili dolazi do smrti pacijenta, smatra se nesavesnim lečenjem", odredba je Krivičnog zakonika Srbije.
Zakonom su predviđene novčane i zatvorske kazne, koje zavise od težina posledice po zdravlje pacijenta - u slučaju smrti pacijenta, od dve do 12 godina zatvora.
Međutim, pravnici ukazuju da se nesavesno lečenje često meša sa lekarskom greškom.
„Kod lekarske greške ne dolazi do štetne posledice po zdravlje, ali su pacijentu svakako povređena prava utvrđena zakonima.
„Ukoliko se propust utvrdi, zdravstvena ustanova u kojoj je medicinski radnik koji je grešku počinio zaposlen, dužna je da pacijentu plati odštetu", objašnjava Marko Petković, advokat, za BBC na srpskom.
Kome se pacijenti mogu obratiti?
Ukoliko se sumnja u nesavesno lečenje, pacijent može da se obrati rukovodiocu zdravstvene ustanove u kojoj radi lekar čiji rad se dovodi u pitanje, savetniku za zaštitu prava pacijenata, kao i zdravstvenoj inspekciji pri Ministarstvu zdravlja, nabraja Hajrija Mujović, doktorka medicinskog prava iz Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije.
Pacijenti mogu da se obrate i građanskim, krivičnim i sudovima časti lekarskih komora.
U slučaju krivične prijave vrši se unutrašnji i spoljašnji nadzor.
Unutrašnji sprovodi sama ustanova u kojoj radi prijavljeni zdravstveni radnik, a spoljašnji obavljaju veštaci, doktori koje imenuje Ministarstvo zdravlja.
Može li se sprečiti nesavesno lečenje?
Hajrija Mujović smatra da praksa zaštite pacijenata postoji, ali nije dovoljno razvijena.
Od 2013. godine je, zbog nesavesnog lečenja, osuđen 21 zdravstveni radnik, među njima sedam na zatvorske kazne, a ostali uslovno i novčano, pokazuju podaci ovog Udruženja.
Krivične prijave su uglavnom podignute „u slučajevima gde je usled nesavesnih postupaka došlo do najtežih posledica po zdravlje pacijenata poput zaboravljanje gaze ili instrumenta pri operacijama, pogrešne odluke da se pacijent leči konzervativno, a ne hirurški, davanje leka na koji je pacijent alergičan", objašnjava Mujović.
Pred sudovima časti Lekarske komore Srbije je u proteklih sedam i po godina izrečeno 54 disciplinskih mera lekarima.
„Uglavnom su to bile javne opomene, ali i nekoliko mera privremene zabrane samostalnog rada u obavljanju posla", kaže Mujović.
Iako je podneto čak „924 prijava sudovima časti protiv lekara, obrađeno je samo 120, jer 385 nije ispunjavalo formalne uslove, a isto toliko je odbačeno kao neosnovano", dodaje.
