Profesor Filozofskog fakulteta u penziji i ekonomista Miodrag Zec navodi da ako smo mi "baterijsko društvo", da bi baterija uopšte radila, ona bi trebalo da ima dva pola - plus i minus.
"To je pozicija i opozicija. Ja se bojim da naša baterija neće raditi, jer samo ima plus. Na dva plusa neće da radi. To mnogima nije jasno. Ključno pitanje je da u ovoj državi ljudima nije jasno da je postojanje opozicije prirodna stvar. Da je to jedan organ, bez koga organizam zvani društvo ne može da funkcioniše", objašnjava Zec za N1.
Najdublje političko pitanje, navodi profesor, jeste što ljudima kad dođu na vlast nije jasno da je opozicija blagotvorna za opšti prosperitet društva.
"To velikom delu stanovništva našeg nije jasno. Mi se strašno opredeljujemo za nešto što ne može da funkcioniše. Suština društva je podela vlasti. Mi ovde saopštavamo da je suština društva u jedinstvu vlasti. I prosto je to jedan narativ koji je teško iskoreniti, a nema prosperitetnih društava gde nije podeljena vlast na tri pa plus štampa. A kod nas je sve to u jednoj ruci i onda bez obzira na umešnost te ruke stvari ne mogu biti dobre", ističe on.
Kako kaže, očigledno da ima nešto misteriozno u baterijama i u litijumu, dok se toliko strasti izliva od strane vlasti da se kopa, a istovremeno raste i opšti otpor, ne samo opozicije, nego i nezavisnih ljudi.
"Mora da ima nešto vrlo zavodljivo u tom litijumu", zaključuje Zec.
Pitanje je šta je za koga struka, kaže profesor, i dodaje da je taj pojam dosta rastegljiv.
"Ovde se strukom proglašavaju samo oni koji viču 'da'. Oni koji su takođe stručni, pa iz nekih razloga kažu 'ne', oni se često difamiraju da nisu struka", smatra sagovornik N1.
Obe strane, smatra, sve manje i manje čuju argumente.
"Naime, mi kao društvo nismo oslobodili prostor za nešto što se zove dijalog. To je već izlizana reč. Ali mi ne razgovaramo. Mi ne debatujemo argumentima, mi se nadgornjavamo i imate jedan narativ da neprijatelja treba dotući do nogu", objašnjava Zec.
Profesor zaključuje da su ovde fiziologija i vrednosni sistem malo iščašeni i da mi ne shvatamo blagorodnost različitih mišljenja.
"Mi dok se ne ulupamo sto posto, mi se ne možemo opametiti", zaključio je on.
