Čak i za zemlju koja je ekonomski uspešna kao Srbija, u poređenju sa komšijama, ali i sa mnogim drugim zemljama u Evropi, vreme potrebno da se prevaziđe raskorak sa EU je i do 70 godina.
To je izjavio šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre.
"To ne možemo da priuštimo", rekao je Žiofre na promociji knjige "Veća Evropa: proširenje Evropske unije od Zapadnog Balkana do Ukrajine", čiji su autori ambasador Italije u Srbiji Luka Gori i direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontaro.
Žiofre je istakao da mora da se pronađe način za dodatni ekonomski rast.
Pontaro je naveo da bi, u skladu sa ekonomskim rastom koji Zapadni Balkan ostvaruje u poslednje tri decenije, ekonomsko izjednačavanje sa EU moglo da se dostigne tek u poslednjoj deceniji ovog veka.
"Agresija Rusije na Ukrajinu je promenila prirodu evropskog projekta, a samim tim i uticala na proces proširenja", ocenio je Gori.
On je ukazao da proširenje nije bilo prioritet, ali ga je sukob Rusije i Ukrajine ponovo aktuelizovao i primorao čelnike Unije da porade na njegovom ubrzanju.
Prema njegovim rečima, najpragmatičniji scenario je da se kroz pretpristupnu fazu dobiju veće mogućnosti i konkretnije mere, poput ulaska na jedinstveno tržište.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević navela je da je politika proširenja ključna i najuspešnija politika EU i da je deo njene strukture.
"Politika proširenja je živa", kazala je Miščević i dodala da je "ovo naš politički momenat za proširenje".
