Banke su, prema poslednjim završnim računima za prethodnu godinu, samo od "troškova" i provizija zaradile 474 miliona evra, što je za 150 miliona više nego 2020. godine, rekao je danas advokat Miroslav Živković.
On je tim povodom održao konferenciju u Media centru u Beogradu, kako bi predstavio javnosti problem koji građani imaju sa bankarskim naplatama o kojima, tvrdi, nisu blagovremeno obavešteni i na koje ne mogu da utiču, ali i izneo predloge advokata, kako bi se sprečilo "dalje pljačkanje" građana.
Živković je objasnio da se, kada je u pitanju naplaćivanje provizija i naknada banaka, reč o "enormnoj zaradi na osnovu, kako se pravno kaže, prevarnog poslovanja".
Podsetoio je da je Vrhovni kasacioni sud prošlog meseca doneo odluku da banke klijentima moraju da dostave ponudu pre sklapanja ugovora o kreditu, kao i da su dužne da naznače određenje troškove koje klijent ima pored redovnih pri sklapanju ugovora o kreditu.
Naglasio je i da je veliki broj građana podneo tužbe kako bi bili obeštećeni.
"Banke su krenule u strašan medijski pritisak, a potom i na celo pravosuđe zbog veliko utuženja građana i zbog apsolutne ujednačene prakse sudova da se usvajaju tužbeni zahtevi građana za utvrđenje naknade za troškove obrade kredita", rekao je Živković.
Naveo je da su iz banaka smišljali izgovore da će, ako dođe do realizacije naplate tih tužbenih zahteva, biti ugrožen bankarski sektor, a da su kao glavni argument banke koristile opasnost od ekonomske propasti zemlje.
"Sada vidimo nešto sasvim suproto, banke su u ovoj, navodno kriznoj godini, zaradili 145 miliona više nego 2020. godine. Imamo situaciju da su banke prihodovale 474 miliona evra, što je veći prihod od godišnje zarade na zlatu u rudarskom basenu Bor", precizirao je advokat.
Živković je istakao da je bankama bilo ponuđeno vansudsko rešenje da isplate tužbene zahteve, što bi, dodao je, zlačilo da treba da bude isplaćeno 30 miliona evra, kako bi građani bili obeštećeni.
On smatra da dve trećine od iznosa koje su banke zaradile na provizijama treba da pripadne budžetu Srbije, kao i da Narodna banka Srbije ima načina da to sprovede u delo.
Objasnio je da te provizije i naknade treba da postoje kako bi bankarski sistem poslovao bez gubitaka, a ne da se taj način, na štetu korisnika, ostvaruje velika zarada.
Živković je kazao da NBS treba da reaguje na neadekvatno poslovanje banaka i uvede regulative i zakone, kako bi se sprečilo dalje ostvarivanje profita na osnovu procedura i naplata, na koje građani ne mogu da utiču.
Najavio je da će od septembra od strane advokata biti pokrenuta inicijativa kako bi se ovaj problem rešio i da će biti predstavljena vladi, Narodnoj skupštini i svim nadležnim institucijama.
Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku da banke klijentima moraju da dostave ponudu pre sklapanja ugovora o kreditu, kao i da su dužne da naznače određenje troškove koje klijent ima pored redovnih pri sklapanju ugovora o kreditu.
Kako je Živković tada objasnio, VKS je odlučio da ponuda mora da prethodi ugovoru, a da u praksi banke 80 odsto nemaju ponudu dok ostalih 20 odsto slučajeva je ponuda isti dan kada i ugovor.
On je naglasio da je čak i sudija Vrhovnog kasacionog suda Dragiša Slijepčević u svom veću doneo odluku u kojoj je odbacio reviziju banke, u postupku u kom je usvojen klijentov zahtev i od strane prvostepenog i drugostepenog suda, a banka je izgubila spor i tražila reviziju koja je odbačena.
