Pančevački most nije adekvatno opremljen, jer su brzine kretanja na mostu bile veće od 80 kilometara na sat i niko to nije sankcionisao, što znači da je takva praksa prećutno dozvoljena, a građani su prepušteni sami sebi, kaže za Danas Zoran Bukvić, koordinator grupe za saobraćaj pokreta Ne davimo Beograd, povodom saobraćajne nesreće na Pančevačkom mostu.
* Da li je Pančevački most adekvatno opremljen zastitnim ogradama?
– Prema Pravilniku o sabraćajnoj signalizaciji, član 90, zaštitna ograda se postavlja na mestu razdvajanja kolovoza, odnosno saobraćajnih traka, u zavisnosti od saobraćajnog opterećenja i kategorije puta, zatim na putnom objektu (u tumačenju ovog pravilnika, i most je putni objekat) i na bankini, u slučaju kada je put na nasipu višem od tri metara. Na osnovu tog pravilnika, pre nekoliko godina su na pristupnom nasipu sa uzvodne i nizvodne strane mosta postavljene zaštitne ograde, što znači da je validan. Lično sam to prijavio i tražio i Putevi Srbije su postupili po rešenju inspektora za puteve. Dakle, po mom mišljenju Pančevački most nije adekvatno opremljen, jer su brzine kretanja na mostu bile veće od 80 kilometara na sat i niko to nije sankcionisao, što znači da je takva praksa prećutno dozvoljena, a građani su prepušteni sami sebi. Mišljenja sam da ograničenje od 50 kilometara na sat nije postavljeno da bi se građani zaista naterali da ga poštuju, već da bi se upravljač puta abolirao od odgovornosti, jer se most bukvalno raspada a niko ne želi da uloži u njega. Zbog svega na kraju ispaštaju građani.
* Šta bi trebalo uraditi da se ne dešavaju ove teške nesreće?
– Potrebno je da se postavi elastoodbojna ograda koja je u skladu sa brzinom od 80 kilometara na sat na čas, jer je to realno stanje na putu, ali i kontrolisati ograničenje brzine na samom mostu da ne bi bilo prekoračenja te brzine. Takođe, pomoglo bi i smanjenje frekvencije saobraćaja na samom mostu koji je preopterećen, i inicijativa Ne davimo Beograd predlaže da se odmah produži linija BG voza do Pančeva, što bi sigurno smanjilo pritisak na most iz tog pravca. Pomoglo bi takođe i da se poprave trotoari, što bi ohrablilo one koji putuju biciklom i električnim trotinetom da prelaze most i na taj način bi se sigurno smanjio broj putovanja privatnim vozilima iz pravca Borče, Ovče, Krnjače i Koteža. Dodatno, na pristupnim rampama sa beogradske strane mosta ne radi osvetljenje, što je takođe stanje koje traje godinama, a nadležni i pored prijava ne čine ništa da izmene stanje na terenu. Bandere uništavane u sudarima nikad nisu zamenjene i nedostaje ih bar desetak, dok svetiljke masnovno ne rade, ali nadležne inspekcije se prave slepe na naše prijave.
* Da li je nesreća mogla biti sprečena?
– Da, jer smo prijavljivali da su brzine kretanja na Pančevačkom mostu veće od ograničenja i da je ograda u jako lošem stanju, ali su naša upozorenja ignorisana, i to nam je čak dato napismeno. U dopisu se jasno navodi da je upravljaču puta najveća briga to što bi prilikom izvođenja radova došlo do zastoja, što bi izazvalo ljutnju odnosno pritisak građana i medija. Na žalost, rezultat takvog stava nadležnih su izgubljeni životi građana. Pre nekoliko godina (2018) imali smo identičnu situaciju, gde je ograda bila natrula i mogla se bukvalno srušiti rukom. Nakon sudara koji se desio, jugo koji se odbio prilikom udarca je probio ogradu i pao sa pristupne rampe iz pravca grada, a dvoje ljudi je poginulo. Nakon te nesreće niko nije odgovarao, ali je naknadno ograda ojačana i zamenjena na tom delu mosta. U dopisima koje smo upućivali putevima Srbije može se videti da smo upozoravali i na tu natrulu ogradu, a čak je i republički inspektor naložio da se ona zameni, ali je rešenje inspektora ignorisano.
* Ko je odgovoran za ovaj pravac?
– Za pravac je odgovorno preduzeće Putevi Srbije, jer je u pitanju državni put. Više puta smo im se obraćali i upozoravali na moguću nesreću, ali su odgovori pokazivali da je umesto konrketnih mera njihova veća briga ljutnja građana zbog izvođenja radova na mostu i zastoja nego bezbednost građana.
* Kakvi su generalno uslovi na putevima u Srbiji i koliko nesreća nastaje zbog lošeg puta?
– Prema svetskim statistikama, put u sadejstvu sa drugim faktorima učestvuje kao faktor u nesreći između 30-40 odsto, u Srbiji je taj procenat 34 odsto. Međutim, u Srbiji je praksa da se za nesreću najčešće okrive vozači, jer „nisu prilagodili vožnju uslovima na putu“, pa se kod zvaničnih uzroka nesreća put kao uzrok retko pominje, a država se abolira od odgovornosti.
* Kojim nadležnima ste se obraćali oko Pančevačkog mosta i šta je odgovor nadležnih na vaša upozorenja?
– U vezi Pančevačkog mosta obraćali smo se Javnom predzeću Putevi Srbije ali i gradu Beogradu. Grad Beograd se izjasnio kao nenadležan jer je u pitanju državni put, dok su se Putevi Srbije oglasili nadležnima, ali i i zanemarili rešenje republičkog inspektora koje nalaže rekonstrukciju ograda na mostu i pešačkih staza, pod izgovorom da bi to izazvalo zastoje i revolt građana. Ukazujemo da su i trotoari na mostu u katastrofalnom stanju i da se i tu može desiti nesreća, ukoliko se u skorije vreme potpuno ne rekonstruišu. Naše tvrdnje je podržao i republički inspektor za puteve koji je i doneo rešenje da se pešačke staze rekonstruišu. Podsećamo da je Pančevački most do međunarodne biciklističke rute Euro velo 6 i da saobraćajna signalizacija upućuje bicikliste da prelaze most trotoarom. Upravo iz ovog razloga, potrebno je postaviti ograde koje će razdvajati bicikliste i motorni saobraćaj, a trotoare preasfaltirati da bi se biciklisti po njima kretali bezbednije i da bi mogli da ih korite i vlasnici električnih trotineta.
