U Bugarskoj su održani vanredni parlamentarni izbori, sedmi u manje od četiri godine, a uz neizvesnost da li će zemlja dobiti novu vladu, izbore je obeležila i niska izlaznost birača što je problem sa kojim se suočava ceo širi region.
Na izborima je prema preliminarnim rezultatima pobedila stranka desnog centra GERB bivšeg premijera Bojka Borisova sa 26,4 odsto osvojenih glasova.
Proevropska koalicija Nastavljamo promene-Demokratska Bugarska osvojila je 14,2 odsto, na trećem mestu je nacionalistička, ekstremno desna partija Preporod sa 13,4 odsto, a na četvrtom sa 11,5 odsto liberalna partija DPS. U parlament u ušle i Alijansa za prava i slobode, Bugarska socijalistička partija i stranka Ima takav narod.
Ono što je obeležilo izbore je kontinuirana apatija bugarskih biraća. Odziv je bio svega 38 odsto, što je jedva više od 34,41 odsto na prethodnim vanrednim izborima u junu, kada je zabeležena rekordno niska izlaznost od 1989. godine.
U Bugarskoj je upravo zbog dugogodišnje kontinuirano slabe izlaznosti birača 2016. zakonom uvedena obaveza glasanja, i to je jedina evropska zemlja koja je to učinila u poslednjih 50 godina. Kao kazna, bilo je predviđeno brisanje imena birača sa izbornog spiska za naredne istovetne izbore.
Međutim, ta obaveza se u praksi ne može nametnuti, jer je ustavni sud 2017. godine odlučio da je kazna, brisanje iz biračkog spiska, neustavna.
Agencija BTA piše da se sa sličnim problemom kao Bugarska, nezainteresovanošću birača da glasaju, suočava i većina drugih zemalja u njenom okruženju.
Političari tih zemalja se suočavaju sa problemom kako da ohrabre apatične birače da aktivnije učestvuju na izborima.
Na Balkanu je još nekoliko zemalja problem pokušalo da reši uvođenjem obaveze za građane da izlaze na birališta, ali u praksi je u tome donekle uspešna bila samo Turska.
U Turskoj je glasanje na izborima pravo, ali i obaveza čije se nepoštovanje kažnjava novčano. Obaveza glasanja je usidrena u izbornom zakonu kao građanska dužnost koja se ne odnosi samo na parlamentarne i predsedničke izbore, već i na lokalne izbore i referendume.
U Turskoj je izlaznost birača tradicionalno visoka, i na poslednjim parlamentarnim i predsedničkim izborima je, prema izveštajima turskih medija, iznosila 86,98 odsto.
U Grčkoj je prema ustavu glasanje takođe obavezno za sve građane upisane u birački spisak, a kazna za kršenje te obaveze je strožija nego u Turskoj i može da bude i zatvor u trajanju od jednog meseca do godinu dana.
Do 2000. građanima koji ne bi ispunili svoju biračku obavezu moglo je da bude uskraćeno i izdavanje pasoša, vozačke dozvole ili profesionalne licence.
U praksi se, međutim, te kazne nisu sprovodile, a grčki zakon predviđa i dosta izuzetaka od obaveze izlaska na birališta, na primer za osobe starije od 70 godina i za one koji se u vreme izbora nalaze u inostranstvu.
Prema izveštaju jedne grčke NVO objavljenom uoči evropskih izbora, nije poznat nijedan slučaj kažnjavanja birača zato što su se oglušili o obavezno glasanje, a birači su u anketi čak i rekli da nisu ni svesni da je takva odredba još na snazi.
Tu činjenicu potvrdila je i izlaznost na izborima za Evropski parlament, za koje nije bilo zainteresovano gotovo 60 odsto grčkih birača.
Na Kipru je izlazak na birališta u prošlosti bio obavezan i kršenje se kažnjavalo sa tadašnjih 340 evra, piše BTA. Međutim, parlament je 2017 godine ukinuo tu obavezu za predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore, uz obrazloženje da je godinama bilo nemoguće u praksi kažnjavati birače koji ne glasaju.
Obavezno glasanje ostalo je tada na snazi za evropske izbore, sve dok 2023. godine i ta obaveza nije ukinuta.
Na Kipru je od tada registrovan pad odziva birača na izborima, pa je za razliku od gotovo 90 odsto i 81 odsto na predsedničkim izborima 2008. i 2013. godine, na izborima 2018. i 2023. godine pao na 72 odsto odnosno 74 odsto, piše agencija, dodajući da je teško proceniti da li je to posledica ukidanja obaveznog glasanja.
U Albaniji je obaveza izlaska na izbore ukinuta sa padom komunizma, a takva zakonska obveza postojala je u prošlom veku i u Portugalu, Holandiji i Španiji, Austriji i Italiji i nekim švajcarskim kantonima.
Izlazak na birališta u Evropi je i dalje formalno obavezan u Belgiji, Luksemburgu, gde se prekršioci u praksi ne kažnjavaju, kao i u Lihtenštajnu i švajcarskom kantonu Šafhauzen gde se izriču novčane kazne.
