Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir je organizacija ljudi koji su preživeli ekspozije atomskih bombi u Japanu pred kraj Drugog svetskog rata, sada u dubokoj starosti, suočava s isticanjem vremena koje im je preostalo da prenesu užas kojem su bili svedoci pre 79 godina.
„Nihon Hidankio“, japanska organizacija preživelih iz Hirošime i Nagasakija, nagrađena je za višedecenijski aktivizam protiv nuklearnog oružja.
Preživeli, koje u Japanu nazivaju „hibakuša“, vide nagradu i međunarodnu pažnju kao poslednju priliku da svoju poruku prenesu mlađim generacijama.
„Moramo ozbiljno razmisliti o prenošenju naših poruka na mlađe. Moramo temeljno da ih predamo da bi stigle i do budućih generacija“, rekao je novinarima u petak uveče Tošijuki Mimaki, član ogranka „Hidankia“ u Hirošimi.
„Uz čast Nobelove nagrade za mir, sada imamo odgovornost da prenesemo naše poruke ne samo u Japanu već i širom sveta“ dodao je on.
Nagrada je počast i podstrek za članove da nastave da pričaju svoje priče, iako i na užasna iskušenja tokom i posle bombardovanja, i suočavanje sa diskriminacijom i brigom o svom zdravlju zbog trajnih posledica radijacije, sa jedinom svrhom da se to više nikada ne dogodi.
Sada sa prosečno 85 godina, „hibakuše“ su sve više frustrirani što mlađe generacije ne razumeju u potpunosti njihov strah od rastuće nuklearne pretnje i nastojanje da se eliminiše nuklearno oružje.
Broj grupa „hibakuša“ je opao sa 47 na 36, a Vlada Japana, pod „nuklearnim kišobranom“ SAD, odbila je da potpiše međunarodni Sporazum o zabrani nuklearnog oružja.
Ali ima nade i izgleda da je omladinski pokret u nastajanju, primetio je Nobelov komitet.
Tri srednjoškolca su pratila Mimakija u Gradskoj skupštini Hirošime, stojala uz njega prateći proglašenje dobitnika Nobelove nagrade i obećavala da će održati aktivizam.
„Naježio sam se kada sam čuo objavu. Osećao sam se obeshrabrenim negativnim stavovima o nuklearnom razoružanju, ali Nobelova nagrada za mir me je naterala da obnovim svoju posvećenost radu na ukidanju nuklearnog oružja“ rekao je Vakana Cukuda, jedan od srednjoškolaca u pratnji Mimakija.
„Nastaviću napore da bismo mogli da očekujemo da nuklearno razoružanje ne bude san, već stvarnost“ rekao je Nacuki Kai vršnjak Cukude.
U Nagasakiju je druga grupa srednjoškolaca slavila pobedu „Hidankia“.
Učenica Juka Ohara, zahvalila je preživjelima na dugogodišnjem trudu uprkos poteškoćama.
Ona je rekla da je čula kako joj baka i deda, koji su preživeli bombardovanje Nagasakija, više puta govore o važnosti mira u svakodnevnom životu.
„Želim da naučim više dok gradim svoj aktivizam“ rekla je ona.
Napori da se dokumentuju priče preživelih porasli su poslednjih godina širom Japana, uključujući Hirošimu, Nagasaki i Tokio.
Prvo američko atomsko bombardovanje ubilo je 140.000 ljudi u gradu Hirošimi.
Drugi napad atomskom bombom na Nagasaki 9. avgusta 1945. ubio je još 70.000 ljudi.
Japan se predao 15. avgusta, čime je okončana skoro poluvekovna agresija te države na Aziju.
„Hidankio“ je formiran 11 godina kasnije 1956.
Postojao je rastući antinuklearni pokret u Japanu kao odgovor na američke testove hidrogenske bombe u Pacifiku što je dovelo i do izloženosti japanskih brodova radijaciji.
