Građani Bugarske izlaze danas na sedme prevremene izbore u poslednje četiri godine, dok se rivalske političke stranke u zemlji bore za formiranje stabilne koalicije, a glasači postaju sve apatičniji.
Bugarska, najsiromašnija članica Evropske unije i jedna od njenih najkorumpiranijih država, ima problema sa rotirajućim vladama otkako su protesti organizovani 2020. protiv korupcije pomogli rušenju koalicije koju je predvodila stranka desnog centra GERB, preneo je Rojters.
Najnovije ankete ukazuju na to da nema jasnog pobednika ni očiglednih opcija za solidnu koaliciju.
Očekuje se da će odziv birača, koji se procenjuje na oko 30 odsto, biti najniži od pada komunizma.
Glasanje se završava u 20 časova, a rezultati na osnovu izlaznih anketa trebalo bi da budu poznati u otprilike isto vreme.
Konačni rezultati će biti poznati nekoliko dana kasnije.
Ukoliko se ne pojavi neočekivano političko partnerstvo ili snažan lider koji bi mogao da ujedini koaliciju, većina analitičara predviđa da će zemlja ponovno ići na izbore početkom sledeće godine.
"Postoji duboka kriza političkog sistema", rekao je profesor političkih nauka sa Univerziteta u Sofiji Ognjan Minčev.
Ovakva disfunkcija je zabrinjavajuća za Bugarsku u kojoj živi 6,4 miliona stanovnika.
Njeno pristupanje EU 2007. godine otvorilo je razdoblje optimizma obeleženo porastom životnog standarda i brzim ekonomskim rastom. Međutim, globalna finansijska kriza, pandemija
koronavirusa i rat u Ukrajini smanjili su strana ulaganja.
Bugarskoj je sada prekopotrebno razdoblje stabilne vlade da bi se ubrzao priliv sredstava iz evropskih fondova u njenu prilično slabu infrastrukturu i kako bi se zemlja približila uvođenju evra.
Predsednik Bugarske Rumen Radev je GERB-u dao mandat za sastavljanje vlade nakon poslednjih izbora u junu, na kojima je ta stranka osvojila najviše glasova i osigurala 68 mesta u parlamentu, koji broji 240 mesta. GERB, međutim, nije uspeo da formira većinsku koaliciju. Mandat je potom ponuđen drugim strankama, ali ni one nisu uspele da formiraju većinsku koaliciju, zbog čega su organizovani novi izbori.
Anketa koju je nedavno objavila agencija za istraživanje javnog mnjenja Alpha research pokazala je da GERB vodi sa 26,5 odsto glasova.
Reformistička stranka Nastavljamo sa promenama (PP) ima 14,9 procenata, a ultranacionalistička proruski orijentisana stranka Preporod ima 14,2 odsto glasova.
Podela u stranci Pokret za prava i slobodu (MRF), koja uglavnom predstavlja veliku etničku tursku manjinu u Bugarskoj i koja je na nedavnim izborima imala solidan birački blok, dodatno otežava stvaranje koalicije, navode analitičari.
Prema podacima Alpha research, očekuje se da će izlaznost biti između 30 i 32 odsto. To je pad od više od 75 odsto nego 1990-ih i oko 50 odsto od pre samo tri godine.
