Nakon što je Rusija pripojila oblasti na istoku Ukrajine, šanse za pregovore o miru sa Kijevom su još manje nego što su bile a sa tim i šansa da se ublaži globalna ekonomska kriza.
Jedna od osnovnih posledica krize sa kojom se suočava čitava Evropa su enormno visoke cene energenata a stručna javnost pred početak zimske sezone tvrdi da one mogu da postanu i veće. Da li će do toga doći i kada bi se to tačno i zbilo zavisi od niza faktora, piše Danas.
Situacija je svakako najteža kada je reč o snabdevanju gasom ali ništa nije bolja ni kada je reč o struji i nafti. Usled ekonomskih sankcija koje su zapadne zemlje nametnule Moskvi zbog vojne intervencije u Ukrajini je ruski državni gigant Gasprom još krajem avgusta saopštio da bi cene "plavog energenta" tokom zime mogle da prekorače nivo od 4.000 dolara za 1.000 kubnih metara.
Međutim, ta procena je data pre diverzije na gasovodima Severni tok 1 i 2 pa ekspert za energetiku Velimir Gavrilović za Danas kaže da one s obzirom na to mogu da dostignu i znatno veću cenu na berzama od pominjane.
"Realno je da tokom zime cene gasa dostignu toliku vrednost s obzirom na sve što se u energetici dešava. Treba naglasiti da je ruska kompanija tu procenu dala pre sabotaže na dva svoja gasovoda. Posle toga što se zbilo ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje da se cene gasa podignu i znatno više, odnosno da se ne zadrže na cifri od oko 4.000 dolara za 1.000 kubnih metara gasa", objašnjava Gavrilović.
To dovodi i do logičnog pitanja da li će ruski gas, od koga potrošači u Srbiji zavise u potpunosti, poskupeti odnosno da li će "Srbijagas" za "plavi energent" Moskvi plaćati višu cenu od one koja je sada aktuelna.
Srbija delimično sigurna za cenu gasa
Kada je reč o količinama koje su krajem maja tokom telefonskog razovora ugovorili Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, one su predmet trogodišnjeg ugovora i na njih stoga neće uticati najavljeni rast gasa na evropskim berzama tokom grejne sezone, koja u našoj zemlji počinje za tačno 15 dana. To su količine u iznosu od 2,2 milijarde kubnih metara gasa i dogovorena cena se kreće u rasponu od 310 do 408 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.
Međutim, Srbiji je za podmirivanje potreba domaćeg tržišta potrebno dodatnih 800 miliona kubnih metara gasa. Nije saopšteno po kojim cenama Gasprom isporučuje te količine gasa za potrebe potrošača u našoj zemlji ali domaća stručna javnost tvrdi da su one u rasponu od 900 do 950 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.
U tom segmentu nema dugoročnog ugovora što ostavlja prostor za bojazan da će usled najnovijih dešavanja i štete koju je Moskva pretrpela zbog diverzije na Severnom toku 1 i 2 berzanska cena enormno skočiti što bi dogovorenu cenu za 800 miliona kubnih metara koju "Srbijagas" kupuje od Gasproma podiglo na nivo veći od 1.000 dolara. Za Srbiju koja pored gasa i nafte u ovoj zimskoj sezoni mora da, usled male proizvodnje, uvozi i struju to bi svakako predstavljalo veliko novčano opterećenje.
Na uvoz struje do kraja godine 1,5 milijarda evra
Kada je reč o struji, njena berzanska cena je već znatno visoka, naglašava Gavrilović, i iznosi oko 700 evra po megavat satu. Da li će tokom zime ona ići na gore, sagovornik lista "Danas" poručuje da će to u prvom redu zavisti od potrošnje.
"Teško je prognozirati šta će se dugoročno dešavati na tržištu struje jer na to utiču brojni faktori. Treba sačekati i videti da li će mere štednje električne energije koje su promovisali nadležni u Srbiji dati rezultate i da li će se usled krize smanjiti njena potrošnja kada je reč o privredi", navodi Gavrilović.
Ono što je poznato je da Elektroprivreda Srbije, koja usled neprofesionalnog rukovođenja preduzećem od strane nestručnih kadrova vladajućih partija, ne može da proizvede dovoljno struje iz svojih postrojenja, zbog čega će u znatnoj meri morati da je uvozi. Prema izjavama nadležnih, za uvoz struje do kraja tekuće grejne sezone biće potrošeno 1,5 milijardi evra na šta treba dodati i istu sumu koja je zarad te svrhe već potrošena od kraja prošle godine. Gavrilović procenjuje da će suma potrebna da bi se to ostvarilo biti i veća te da će iznositi oko dve milijarde evra.
Poskupeće i nafta
Kada se govori o nafti, sagovornik beogradskog lista ističe da će i tu doći do skoka cene ali ne u tom procentu kao kod primera radi gasa a razlog je taj što pored Rusije koja se nalazi pod embargom postoji još niz velikih proizvođača "crnog zlata". Da li će njena cena preći nivo od 100 dolara po barelu prvenstveno zavisi od toga kada će biti aktivirana odluka zapadnih zemalja da se administrativnim merama ograniče cene ruske nafte.
Takva odluka definitivno može da poveća cenu nafte po kome ga plaća NISe, jer bi cene konkurencije, u odsustvu ruske nafte na tržištu, sigurno skočile. Međutim, nevezano za to Srbija će se od 1. novembra svejedno suočiti sa većim cenama nafte jer više neće moći da računa na jeftinu rusku.
Naime, 1. novembra stupa na snagu šesti paket sankcija EU Rusiji zbog rata u Ukrajini koji predviđa zabranu trgovanja i prenosa ruske nafte kroz teritoriju EU. Zabrana se odnosi na svu rusku naftu koja se do krajnjih kupaca transportuje morskim putem. Baš na taj način u Srbiju stiže "crno zlato" iz Ruske Federacije. Ta nafta se prvo tankerima dovozi do luke Omišalj u Hrvatskoj a potom Jadranskim naftovodom (JANAF) putuje do rafinerije NIS-a u Pančevu gde se prerađuje.
Od 1. novembra sankcije EU će sprečiti da se to i dalje dešava a Srbija će ostati bez ruske nafte koja je kupovana po ceni 30 odsto nižoj od onih koje su formirali drugi snabdevači naše zemlje. Pored ruske, Srbija se snabdeva i naftom kupljenom u Iraku i Kazahstanu, kao i veoma malim količinama iz Norveške.
