Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić i nemački stručnjak za agroekonomiju Gido Šmit-Traub (Guido Schmidt-Traub) složili su se da će nastavak rata u Ukrajini gotovo izvesno izazvati svetsku krizu u snabdevanju hranom, saopštio je večeras CIRSD.
U saopštenju je navedeno da su se sagovornici složili da je „jedini način da se to izbegne, da sukob prestane što pre“.
„Rat u Ukrajini je produbio postojeću krizu u sistemu proizvodnje i potrošnje hrane, koja je posledica pandemije i smanjenih prihoda, kao i klimatskih promena koje se širom sveta dramatično odražavaju na poljoprivrednu proizvodnju“, rekao je Šmit-Traub.
On je govorio na predavanju „Kako će se budućnost odraziti na poljoprivredu, hranu i vodu“, održanom u okviru CIRSD-ovog programa „Lideri budućnosti“, čiji su polaznici postdiplomski studenti iz celog sveta.
Šmit-Traub, koji je izvršni direktor Mreže UN za rešenja održivog razvoja, dodao je da UN predviđaju izbijanje nemira zbog gladi na mnogim kontinentima.
Podsetio je da je „Arapskom proleću“ prethodila kriza sa hranom, što je, kako je kazao, izvelo ljude na ulice, a nekoliko godina kasnije dovelo do velikog talasa migracija ka Evropi.
„Kriza hrane će po svoj prilici imati i ozbiljne geopolitičke posledice, ali ne postoji jedan ‘srebrni metak’ za rešenje tako komplikovanih problema“, rekao je Šmit-Traub, navodi se u saopštenju.
Šmit-Traub je naveo da bi države, koje to mogu, trebalo hitno da smanje poreze i da ubrizgaju dodatna sredstva ne samo u ekonomiju, već i u sistem socijalne sigurnosti.
Kazao je da je „sistem proizvodnje hrane bio veoma uspešan“, te naveo da se nisu ostvarila predviđanja da će svetom vladati glad, jer će broj stanovnika rasti ekponencijalno, a proizvodnja hrane linearno.
„Glad je izbegnuta zahvaljujući napretku hemijske industrije i inovacijama, kao što je uvođenje Haber-Bošovog ciklusa za proizvodnju amonijaka, koji je ključni sastojak veštačkog đubriva“, rekao je Šmit-Traub.
Istakao je da povećana proizvodnja hrane, međutim dodatno zagađuje životnu sredinu zbog upotrebe toksičnih elemenata i izlivanja azota i fosfora u okeane.
Prema njegovim rečima, povećava se i efekat staklene bašte zbog seče šuma i emisije metana koji najviše ispuštaju krave i ovce.
Rekao je da „nezdrava ishrana dovodi do ogromnih troškova u zdravstvu, između ostalog i zbog pandemije dijabetesa i bolesti srca“.
„Kada kupite litar zašećerenog pića, na etiketi piše cena, ali ne piše i da negativni efekti koje to piće izaziva iznose, recimo, polovinu cene“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, to znači da ako platite litar evro i po, onda će za lečenje od negativnih posledica morati da ode 75 centi.
Istakao da ljudi širom sveta moraju da obrate mnogo više pažnje na ishranu i da se hrane zdravije.
Kazao je da je Ppoljoprivrednu proizvodnju neophodno učiniti efikasnijom tako što će se koristi manje zemljišta i morske površine i da se koristi manje đubriva.
„To je veliko pitanje u svetu i savremenoj nauci još nije jasno kako se to može postići“, rekao je Šmit-Traub.
Naveo je da neke velike korporacije, „poput britanskog Unilevera, razmatraju da ukinu proizvodnju majoneza jer nema dovoljno suncokretovog ulja“.
Dodao je da „u Francuskoj vlada nestašica senfa“, što ukazuje, kako je ocenio, da bi problemi mogli da budu i mnogo veći u bliskoj budućnosti.
Jeremić je rekao da je nedavno razgovarao sa predsednicima nekoliko afričkih država, uključujući i predsednika Senegala i prededavajućeg Afričkom unijom Maki Sala (Macky Sall), te dodao da je rat u Ukrajini izazvao ozbiljne posledice u snabdevanju Afrike hranom.
Naveo je da je do toga došlo jer je, između ostallog, „smanjeno snabdevanje žitaricama iz Ukrajine i đubrivom iz Rusije“.
„Afrička unija će u septembru tokom zasedanja Generalne skupštine UN zahtevati hitan prestanak rata u Ukrajini i ukidanje svih prepreka za nesmetanu trgovinu, jer se Afrika suočava sa katastrofom u snabdevanju hranom“, rekao je Jeremić.
Dodao je da se to „sigurno neće dopasti sukobljenim silama“, koje se, kako je ocenio, „trenutno rukovode drugačijim interesima od onih koje ima ostatak sveta“.
Jeremić, koji je i bivši predsednik Generalne skupštine UN, ocenio je da će jedna od posledica rata u Ukrajini biti i to da Rusija i Kina postanu još bliži partneri nego ranije.
„Ako geopolitička recesija potraje, a sada se čini da hoće, onda će mnoge žetve i u Ukrajini i u drugim državama biti žrtve geopolitičkih kretanja“, rekao je on.
Smatra da „geopolitička recesija vodi u opasnost od geopolitičke depresije, odnosno svetskog rata“, koji bi, kako je ocenio, „verovatno podrazumevao i upotrebu oružja za masovno uništenje“.
„Globalna perspektiva u ovom trenutku, nažalost, nije svetla“, zaključio je Jeremić.
