Četvorodnevna radna nedelja verovatno zvuči kao vrlo dobra ideja većini radnika, bilo u privatnom ili javnom sektoru.
Međutim, može li postati stvarnost i da li bi takav model uopšte bio održiv odlučila je da proveri i Škotska, prenosi Index.hr.
U testnom programu koji škotska vlada pokreće, verovatno podstaknuta povratkom na radna mesta nakon lokdauna, radiće se četiri dana u nedelji, ali bez smanjenja plate, piše Index.hr.
Može li kraća radna nedelja da poveća produktivnost?
To, međutim, neizbežno povlači za sobom pitanje: ko će platiti tih 20 odsto radnih sati nedeljno manje? Zar to neće značiti 20 odsto veće gubitke za poslodavce – ako ne smanjimo plate radnicima, na šta oni zasigurno ne bi pristali?
Pretpostavka od koje polazi škotska vlada, ali i brojne druge kompanije i vlade koje su već isprobale kraću radnu nedelju je sledeća: ako skratimo radno vreme, radnici će biti odmorniji, zadovoljniji i produktivniji, što će onda kompenzovati skraćeno radno vreme i rezultovati jednakim ili čak boljim radnim rezultatima, odnosno nedeljnom “proizvodnjom”, tako da plata može ostati ista.
Olakšavajuća okolnost u Škotskoj je što nedostatak radne snage u nekim sektorima, pre svega zbog Bregzita, ionako vrši pritisak na poslodavce da povećaju plate ili poboljšaju radne uslove kako bi privukli radnike. Sindikat “Unite” tako je najavio dogovor s civilnim radnicima u nuklearnoj bazi “Clyde” o povećanju plata za 5,5% uz dodatni godišnji odmor.
80 odsto škotskih radnika želi kraću radnu nedelju
Škotska premijerka Nikola Sterdžon obećala je barem jedan test program četvorodnevne radne nedelje u izbornom manifestu SNP-a ranije ove godine.
A prema novom izveštaju škotskog levo orijentisanog Instituta za istraživanje javnih politika (IPPR-a), čak 80 odsto radnika preferiralo bi takvu kraću radnu nedelju, dok njih 65% misli da bi ih to učinilo produktivnijima.
Međutim, kako piše ekonomski urednik BBC-ja Daglas Frejzer u svojoj analizi, poslodavac koji je voljan da se uključi u testiranje smanjenja radnih sati uz zadržavanje nivoa plata takođe verovatno već radi i druge stvari koje usrećuju i motivišu radnike. To uključuje autonomiju, fleksibilnost, poverenje, prostor za kreativnost i kvalitetno upravljanje koje čini da se ljudi osećaju cenjenima i ispravno vrednovanima.
Sve bi to onda moglo da iskrivi rezultate programa.
Škotski IPPR izneo je ideju da bi se ti sati, koji će sada radnicima ići u slobodno vreme, mogli koristiti za dodatno obučavanje. Doduše, onda više ne bi bili slobodno vreme. No, mogli bi se i konvertovati u veće godišnje odmore, porodiljska odsustva ili više neradnih dana, odnosno državnih praznika.
Japan takođe razmatra kako se može skraćivanjem radnih sati uhvatiti u koštac s dva velika nacionalna problema: hroničnim prekomernim radom i kulturom dugotrajnog radnog dana, te posebno ozbiljnom demografskom krizom zbog vrlo niske stope nataliteta i najvećeg udela jako starih ljudi na svetu.
Island pokrenuo testiranje još 2015. Rezultati su “jako uspešni”
Island je pak pokrenuo testiranje četvorodnevne radne nedelje još pre šest godina, takođe s jednakom platom za radnike koji rade kraće.
Početni probni program, u kojem je učestvovalo više od 2.500 radnika, što iznosi oko 1 odsto radno sposobnog stanovništva Islanda, trajao je do 2019. godine, a nakon toga su analizirali rezultate. Istraživači su prošli mesec objavili izveštaj prema kom je eksperiment bio “jako uspešan”.
Produktivnost je tokom eksperimenta ostala ista ili je porasla na većini radnih mesta, objavili su istraživači. Radnici su takođe izvestili da su pod manjim stresom, a tvrde i da se osećaju zdravije, kao i da imaju bolju ravnotežu poslovnog i privatnog života.
Mnogi radnici trajno su prešli s 40-satne radne nedelje na 35- ili 36-satnu nedelju, rekli su istraživači iz britanskog trusta mozgova “Autonomy” i Udruženja za održivu demokratiju (Alda) na Islandu. Za sada je 86% islandske radne snage ili prešlo na kraće radno vreme za istu platu ili će tek steći pravo na to, dodali su istraživači.
