Predsednik Letonije Egils Levits podržao je plan za ponovno uvođenje obavezne nacionalne regrutacije u trajanju od 11 meseci za muškarce, a za žene na dobrovoljnoj osnovi, jer je profesionalna vojska brojčano slaba u odnosu na "novu geopolitičku situaciju", javlja AP.
Letonija je 2007. godine promenila sistem i prešla na profesionalnu vojnu službu. Levits je podržao ideju ministra odbrane da se od početka 2023. godine uvede obavezna vojna služba za muškarce od 18 do 27 godina, navodi agencija.
Levits je istovremeno vrhovni vojni komandant Letonije, članice NATO koja se graniči sa Rusijom.
„Imamo zaista dobre oružane snage na visokom nivou, profesionalne oružane snage za koje bi se moglo reći da su jedna od najboljih u NATO“, rekao je on.
Kako je naveo, regrutacija je neophodna jer u zemlji od 1,9 miliona stanovnika nema dovoljno rezervista koji su prošli vojnu obuku.
Ocenio je da je najveće ograničenje profesionalne vojske to što je malobrojna.
„Nova geopolitička situacija zahteva veći broj ljudi koji po potrebi mogu da učestvuju u odbrani zemlje, a koji nisu profesionalni vojnici, već su rezervisti“, ocenio je Levits povodom invazije Rusije na Ukrajinu.
Naveo je da „žene takođe treba da budu spremne da brane svoju zemlju“, ali se uzdržao od preciziranja da li bi vojna obaveza i za žene trebalo da bude obavezna.
On je pozvao zvaničnike i političare da smisle načine da privole Letonce koji žive u inostranstvu da učestvuju u odbrani matične zemlje. Litvanija, baltički sused Letonije, ukinula je obavezno služenje vojnog roka 2008. godine, ali ga je ponovo uvela 2016. godine, „kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu“, podseća AP.
Najsevernija baltička država Estonija zadržala je regrutaciju nakon sticanja nezavisnosti 1991. godine.
