Moldavija je u nedelju potvrdila svoju evropsku orijentaciju ponovnim izborom Maje Sandu, u drugom krugu predsedničkih izbora posle napetosti i u pozadini sumnji o ruskom mešanju.
„Danas ste, dragi Moldavci, održali lekciju iz demokratije dostojnu da se nađe u istorijskim knjigama“, rekla je kasno sinoć 52-godišnja Sandu u svom izbornom štabu.
Ona je osvojila 54,9 odsto glasova, u poređenju sa 45 odsto za Aleksandra Stojanogla, 57-godišnjeg bivšeg tužioca kojeg podržavaju proruski socijalisti.
Kao i tokom nedavnih parlamentarnih izbora u Gruziji, još jednoj bivšoj sovjetskoj republici, Rusija je optužena za mešanje u izborni proces, što je Kremlj kategorički odbacio.
Međutim, ovog puta ishod je bio povoljan za proevropski tabor.
Brisel je reagovao veoma brzo. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) je rekla da je „zadovoljna što će nastaviti da radi sa Majom Sandu za evropsku budućnost“.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je takođe rekao da je zadovoljan što je „demokratija pobedila sva mešanja“.
Maja Sandu, prva žena koja je, 2020. godine, zauzela najvišu funkciju u Moldaviji koja se nalazi između NATO-a i ruske sfere uticaja, je posle početka ruske invazije na susednu Ukrajinu okrenula leđa predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i napravila jasan zaokret ka Zapadu.
Sandu je osvojila najviše glasova i u prvom krugu predsedničkih izbora 20. oktobra, ali je, u drugom krugu, njen protivnik Stojanoglo računao na podršku glasaća nekoliko malih kandidata.
