Nemački indikatori su u sredu premašili predviđanja jer je, umesto očekivane recesije, bruto-domaći proizvod (BDP) porastao 0,2 odsto u trećem kvartalu, a inflacija se vratila na 2,0 odsto u odnosu na pre godinu dana, objavio je statistički Institut Destatis.
BDP za drugi kvartal je takođe revidiran naniže, uz smanjenje od 0,3 odsto u poređenju s padom od 0,1 odsto izračunatim ranije. Tokom jedne godine, ovaj pokazatelj je i dalje niži za 0,2 odsto u trećem kvartalu.
Ovo povećanje BDP-a u trećem kvartalu premašilo je očekivanja stručnjaka sa finansijsko-informacione platforme Factset koji su očekivali stagnaciju, i Vlade koja je predvidela „tehničku recesiju“, odnosno pad BDP-a u dva uzastopna kvartala.
Međutim, „očigledno je prerano govoriti o pozitivnom preokretu trenda“, upozorava Elmar Volker, stručnjak firme LBBV.
Ako potrošnja domaćinstava nastavi da raste, „blagi oporavak nemačke privrede bi mogao da se nastavi. Ali za sada nećemo videti ekonomski bum kao u drugim evropskim zemljama“, podvlači Robert Leonhard, iz banke DZ.
Inflacija je posle tromesečnog pada porasla više nego što se očekivalo, na 2,0 odsto tokom jedne godine, posebno zbog uticaja opoiravka cena energenata koje su bile značajno opale protekle godine.
Bazna inflacija – bez potrošačkih dobara i energije, takođe je porasla na 2,9 odsto tokom jedne godine, podstaknuta kontinuiranim rastom cena usluga.
To pokazuje da je „inflatorni pritisak u Nemačkoj još veoma živ“, analizira Karsten Bžeski iz banke ING.
Harmonizovani indeks rasta cena kojeg koristi Evropska centralna banka (ECB) je u oktobru dostigao 2,4 odsto.
Inflacija je prošlog meseca bila najniža od februara 2021 – 1,6 odsto na godišnjem nivou pošto je vrhunac dostigla 2022.
To je motivisalo ECB da drugi put uzastopno smanji svoje ključne kamatne stope.
„Do kraja godine, ukupna inflacija bi trebalo da se još malo poveća zbog tih baznih efekata“, ali bi 2025. trebalo da se stabilizuje oko 2,0 odsto koje cilja ECB, predviđa Elmar Volker.
Oporavak BDP-a donosi izvesno olakšanje Nemačkoj koja je od prošle godine „u crvenom“ među velikim industrijskim zemljama.
„Strukturni problemi i pad međunarodne konkurentnosti, u kombinaciji sa slabom domaćom tražnjom“ ostaju „prava glavobolja“, primećuje Filip Šojrmejer, stručnjak banke KfV.
Nemačka industrija, opterećena energetskom krizom izazvanom ruskom invazijom na Ukrajinu, takođe pati od toga jer je Kina sustiže u pogledu proizvodnje i izvoza.
Ali nemačka privreda i dalje zaostaje i u zoni evra koja će, po Briselu, porasti za 0,8 odsto 2024. godine.
Ta loša situacija Nemačke povećava nepopularnost vladajuće koalicije koju predvodi socijaldemokrata Olaf Šolc.
Sredinom oktobra MMF je pesimistično predviđao stagnaciju Nemačke 2024, s recesijom od 0,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a vlada Šolca predviđa pad BDP-a od 0,1 odsto tokom cele godine.
