Rat u Ukrajini bio je povod da se novinari jednog švajcarskog i jednog nemačkog dnevnika pobliže pozabave Srbijom. Jedan tekst bavi se geostrateškim premišljanjima Beograda, a drugi – izbeglicama na Balkanskoj ruti.
„Da li Rusija otvara drugi front na Balkanu?“ – naslov je koji donosi švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung. Novinar Andreas Ernst piše: „U poslednjih deset godina, spor između Srbije i Kosova stalno se iznova rasplamsavao. Okidač su bili najčešće novi pogranični režimi za osobe ili robu. No, i za toga je uvek – a tako je i sada u konfliktu oko putnih isprava – bio nerazjašnjen odnos Beograda i Prištine.“
„Srbija i dalje ne priznaje da se bivša južna pokrajina 2008. proglasila nezavisnom. Sporazum o normalizaciji koji su obe strane potpisale 2013, sproveden je samo sporadično. Umesto toga, političari rutinski govore o opasnosti koja preti od druge strane i pomalo zveckaju oružjem. A onda se sve ponovo smiri. No, geopolitički okvir u kojem se odigravaju uvežbani konflikti, sada je promenjen. Rat Moskve protiv Ukrajine i njegov neizvestan ishod na Zapadu izazvali su osećanje da opasnost preti i preko Balkana. Rusija izgleda kao Džoker koji bi mogao da utiče na mutnu situaciju.“
„Da li će Vladimir Putin na Balkanu otvoriti drugi front kako bi izbacio iz ravnoteže evropski otpor? To na prvi pogled ne izgleda nemoguće. Srpski predsednik Vučić kategorički odbija da uvede sankcije Rusiji. A Moskva Srbiji isporučuje jevtiniji gas, dok drugima zavrće gasne slavine.“
„U srpskoj javnosti, ruski predsednik i dalje uživa velike simpatije. Ona ovaj rat ne smatra agresijom, već tragičnim ratom između braće. Gledano iz te perspektive, u početku nije bio Putinov neoimperijalizam, već Amerika koja je sprovodila ekspanziju NATO ka Istoku sve do Ukrajine.“
„Putin, doduše, pokušava da iskoristi srpsku polugu, ali sa ograničenim uspehom. On verbalno podržava srpsku stvar i daje popuste na gas, a ponekad i na oružje. Ali, Moskva Srbima ne veruje. I to s pravom. Jer, Vučić flertuje sa Rusima (i Kinezima) kako bi imao alternativu za približavanje EU – i istovremeno ostao interesantan za nju. U krajnjoj liniji, relativno stanje u zemlji i Vučićeva budućnost zavise od ekonomskih odnosa sa EU, a ne od ruskog gasa.“
„Situacija bi postala mnogo opasnija kada bi Rusija potčinila Ukrajinu – i kada bi odbrambeni front EU bio uzdrman. Ukoliko bi susedi Srbije Mađarska i Bugarska izašli iz stroja i EU izgubila na težini kao regionalna sila poretka, bila bi otvorena vrata za opasno prestrojavanje na Balkanu. Ono u vreme velikosrpskih i velikoalbanskih pretenzija ne bi prošlo mirno – pa i bez direktnog mešanja Rusije.“
„Šta Evropa može da učini? Trebalo bi da učini sve da Ukrajina ne izgubi rat. Mora da spreči da se sfera uticaja Rusije bitno proširi na Zapad. Evropski okvir poretka u koji je uklopljen Balkan mora biti očuvan. A unutar tog okvira, EU i SAD moraju da uzmu stvari u svoje ruke.“
„Pregovarački proces između Srbije i Kosova bi valjalo intenzivirati tako da se sprovede u delo sporazum iz 2013. U Bosni, koja se raspada kao na usporenom snimku, mora se ići dalje sa reformom izbornog prava uz međunarodnu pomoć. Još važnija je dugoročna perspektiva: zemlje Zapadnog Balkana bi po ispunjavanju kataloga reformi hitno trebalo da budu primljene na zajedničko tržište EU. Time bi bio definitivno zatvoren prostor za one koji kvare igru“, piše novinar švajcarskog Noje cirher cajtunga Andreas Ernst, prenosi DW.
Glavna izbeglička ruta ponovo preko Srbije
Pod naslovom „Ponovo u zbegu“, nemački dnevnik Rajniše post donosi reportažu o „sve većem broju ljudi koji se u senci rata u Ukrajini kreću ka Zapadu. Njih ne muče samo ograde na granicama i beskrupulozni krijumčari, već i manjak razumevanja za njihovu nevolju“.
Novinar Tomas Rozer obišao je izbeglički kamp u Subotici koji je potpuno preopterećen, i tamo saznao da su izbeglički logori na jugu Srbije poluprazni – i pored nastojanja domaćina da nekako rasporede pridošlice – jer svi hoće na sever zemlje, u blizinu granice.
Od početka krize u Ukrajini, broj migranata na Balkanskoj ruti se primetno povećao. „Agencija EU Fronteks je u prvih šest meseci za ruti koja vodi preko Zapadnog Balkana registrovala 55.321 ilegalnih prelazaka granica – što je u odnosu na prošlu godinu povećanje od 191 odsto“.
Nemački novinar razgovarao je i sa Radošem Đurovićem, direktorom centra za zaštitu potražilaca azila iz Beograda, koji smatra da „izbeglice iz Ukrajine skreću pažnju javnosti sa događaja na Balkanskoj ruti“ i da tu situaciju sada koriste izbeglice iz Avganistana, Sirije, Pakistana, ali i Indije i Afrike.
„Glavna ruta trenutno vodi preko Grčke i Severne Makedonije za Srbiju, kaže Đurović. Odatle jedan deo izbeglica u tranzitu ide preko Mađarske, a drugi preko Bosne i Hercegovine i Hrvatske – na Zapad. Samo mali broj uspeva da prođe direktno preko srpsko-hrvatske granice. Iako je Budimpešta najavila da će pojačati patrole i ograde, od početka godine se primećuje pojačan trend ka mađarskoj granici.“
Tomas Rozer u podužem tekstu objašnjava kako i u Srbiji postoji otpor velikog broja ljudi prema izbeglicama, često i zbog krijumčarskih bandi koje se i međusobno sukobljavaju, kao što je to bio slučaj 3. jula: „U krvavom obračunu konkurentskih krijumčarskih bandi, jedan Avganistanac je ubijen, a sedmoro ljudi je ranjeno, neki teško – među njima i jedna 16-godišnja devojka. Zbog migranata danju i noću u strahu – tako je glasio naslov objavljen u Novostima.“
Zbog protesta građana „nacionalnopopulistička vlada u Beogradu“ je izvela odlučnu akciju i uhapsila grupu izbeglica, uz poruku ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina da „Srbija nije parking za migrante“ i da neće dozvoliti da postane mesto za „bandite i šljam iz čitave Azije“.
Radoš Đurović podseća da se „krijumčarske bande regrutuju ne samo iz redova stranih, već i domaćih, kriminalaca, ali u javnosti se stalno stvara utisak da su problem migranti i izbeglice. Pri tome su oni prvi žrtve krijumčarskih bandi.“
„U Evropi se pravi jasna razlika između izbeglica na Balkanskoj ruti i onih iz Ukrajine, kaže Đurović. S jedne strane, interesovanje za nevolje Ukrajinaca je veće zbog intenzivnog izveštavanja medija o tamošnjem ratu. S druge strane, izbeglice iz Ukrajine se percipiraju kao Evropljani iz istog kulturnog prostora, sa istom verom i istim izgledom. Tako da je njima lakše i imaju prioritet“.
„U senci rata u Ukrajini, na Balkanskoj ruti je pojačano kretnaje u pravcu Zapada. Ali posledice rata, kao što kaže Đurović, prete da najteže pogode upravo izbeglice na toj ruti. On kaže: Ako Srbija sklizne u recesiju izbeglice će to osetiti jače nego ostali“, citat je kojim autor Tomas Rozer završava svoju reportažu iz Srbije objavljenu u dnevniku Rajniše post.
Izvor: DW
