Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše 185 mandata na izborima za Evropski parlament, pokazuju najnoviji preliminarni rezultati koji su objavljeni danas u Briselu.
Ovi rezultati, objavljeni na osnovu podataka iz 26 od 27 država članica, pokazuju da će EPP i Progresivna alijansa socijalista i demokrata ostati najveće grupacije u EP, ali i da su desničarske i krajnje desničarske partije povećale broj mandata u EP, javlja dopisnica Tanjuga iz Brisela.
EPP je povećao broj mandata sa 176 na 185, dok je Progresivna alijansa socijalista i demokrata pretrpela blagi pad i imaće 137 poslanika u novom sazivu EP, dok je u prethodnom imala 139 poslanika.
Najveće gubitke pretrpele su grupacije Obnovimo Evropu, kojoj pripada i partija Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i grupacija Zeleni -Evropski slobodarski savez.
Obnovimo Evropu, koja okuplja liberalne partije širom EU, u novom sazivu EP imaće 80 poslanika, dok je ranije imala 102 poslanika, a Zeleni će imati 52 poslanika, dok su ranije imali 72 poslanika.
Preliminarni rezultati ukazuju da su desničarske i krajnje desničarske stranke povećale broj mandata na izborima, pa će tako Identitet i demokratija, koji okuplja stranke krajnje desnice poput Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, imati 58 poslanika, dok je ranije imala 49, a Evropski konzervativci i reformisti, kojima pripadaju i Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, imaće 73 poslanika, dok su ranije imali 69.
Levica će u novom sazivu imati 36 poslanika, partije koje se ne dovode u vezu ni sa jednom političkom grupacijom 46, a ostali 53 poslanika.
Preliminarna izlaznost na izborima bila je oko 51 odsto, što je malo veća izlaznost nego na prethodnim izborima za EP 2019. godine.
Građani EU u nedelju su na izborima za EP birali 720 novih poslanika EP, za 15 više nego 2019. godine. Konstitutivna sednica EP biće održana od 16. do 19. jula.
Izbori za EP više pogodili zemlje pojedinačno nego sam Evropski parlament
Rezultati izbora za Evropski parlament više su pogodili zemlje članice EU pojedinačno nego sam Evropski parlament, ocenio je Euraktiv u svojoj analizi izbora.
U Francuskoj, predsednik Emanuel Makron pozvao je na vanredne izbore nakon uspeha krajnje desnice, za koji je ocenjeno da je pretrpljeni "poraz koji se može slomiti", prenosi portal.
U Berlinu, nagli uspon krajnje desničarske AfD, koja je zauzela drugo mesto i velika pobeda desnog centra CDU-CSU, pokazuju da je koaliciona vlada koju predvodi socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc značajno oslabljena.
U Madridu raste pritisak na vladajuću partiju PSOE, pošto je PP desnog centra pobedila na izborima, čime se dodatno pojačao ionako "krhki politički pejzaž", navodi briselski portal.
U Kopenhagenu (Danska) je centristička koaliciona vlada izgubila skoro 15 odsto u roku od dve godine od poslednjih izbora, dok je u Talinu (Estonija) centristička vladajuća partija Kaje Kalas u kriznom režimu jer je zauzela trece mesto, ali za sada u toj zemlji neće biti raspisani vanredne izbore.
U Grčkoj je Nova demokratija desnog centra izgubila 1,1 milion glasova za godinu dana i razmišlja o rekonstrukciji vlade, dok je i u Budimpešti, stranka Fides mađarskog premijera Viktora Orbana ostvarila slabiji rezultat nego pre.
Kako se navodi, novi bilansi u Evropskom parlamentu pokazuju da je stabilna proevropska koalicija realan scenario uprkos usponu krajnje desnice širom Evrope.
EPP desnog centra, EU socijalisti i liberalni "Obnovimo Evropu" mogli bi da formiraju većinu od 403 mesta, a rezultati povećavaju mogućnost da kandidatkinja EPP Ursula fon der Lajen bude ponovo izabrana za šeficu Evropske komisije.
Generalni direktor kompanije za političku analizu Forefront Advisers Kristofer Glik rekao je da vecina od trojke centrista izgleda prilično solidno i da verovatno ima i više od 410 mesta.
On je ocenio da fon der Lajenovoj nije više potrebna podrška Đorđe Meloni ili ECR da bi ponovo bila izabrana za predsednicu EK, kao i da ce pregovori između EPP, Socijaldemokrata i "Obnovimo Evropu" sada biti "jednostavni".
Štaviše, Socijalisti su rekli su da ne bi podržali fon der Lajen ako bi bilo ikakve saradnje sa ECR ili Meloni, zaključio je Euraktiv.
Grčka vlada priznala "pirovu pobedu"
Grčka konzervativna vlada Nove demokratije priznala je da nije uspela da postigne svoj cilj na izborima za Evropski parlament, a portparol vlade Pavlos Marinakis nazvao je to "pirovom pobedom", napominjući da je stranka dobila poruku koju su poslali birači.
Premijer Kirijakos Micotakis je kao moguće razloge za takav rezultat naveo rekordne brojke uzdržanih, prenosi Politiko.
Nova demokratija je zadržala prednost u odnosu na svoje protivnike, ali je njen udeo glasova pao za 13 odsto u odnosu na prošlogodišnje nacionalne izbore i pet odsto u odnosu na poslednje evropske izbore.
Kako se navodi, očekuje se da ce uskoro doci do temeljne rekonstrukcije kabineta.
Na izborima za EP Nova demokratija osvojila je 28,31 odsto glasova, opoziciona levičarska Siriza osvojila je četiri mandata sa 14,92 odsto glasova, dok će Socijalistička stranka Pasok imati tri mandata sa 12,79 odsto glasova.
Nacionalistička stranka "Grčko rešenje" osvojila je dva mandata sa 9,3 odsto glasova, a Komunistička stranka KKE dva mandata sa 9,25 odsto glasova.
Po jedan mandat osvojile su stranke Niki (4,37 odsto), Put slobode (3,4 odsto) i Glas razuma (3,04 odsto).
Koliko zarađuju poslanici u Evropskom parlamentu
Svi poslanici u Evropskom parlamentu imaju istu platu, a ona je prema podacima iz 2023. iznosila 10.075 evra bruto, odnosno 7.854 evra neto nakon odbitka EU poreza i doprinosa za osiguranje.
Plata evroposlanika definisana je Statutom članova Evropskog parlamenta, a izračunava se iz osnovne osnovne plaće sudije Suda Evropske unije, pri čemu je naknada evroposlanika 38,5 odsto te plate, prenosi portal Net.hr.
Pored te plate, evroparlamentarci primaju i druge naknade pa tako pored plate od 7.854 evra neto mogu dodatno da zarade još nekoliko hiljada evra.
Kao primer portal navodi dnevnicu od 350 evra koja pokriva smeštaj, obroke i povezane troškove svakog dana tokom službenog rada poslanika u EP, a na iznos dnevnice utiče i to da li su glasali.
Zatim, tu su još i putni troškovi za dolaske na sednice i sastanke Evropskog parlamenta u Briselu i Strazburu, a gornje granice postavljene su do najviše cene avio prevoza biznis klase, karte za voz prvog razreda ili 0,58 evra po kilometru za putovanja automobilom (do najviše 1.000 kilometara).
Karte izdaje EP, a postoje još i utvrđeni iznosi koji se temelje na udaljenosti i trajanju putovanja kako bi se pokrili razni putni troškovi (putarina, troškovi prekomernog prtljaga, troškovi rezervacije i sl.).
Evroposlanici imaju pravo i na refundaciju do dve trećine lečenja.
Ipak, navodi dalje Net.hr, najspornija je naknada za opšte troškove od 4.950 evra mesečno koja zastupnicima omogućava pokrivanje troškova kao što su najam kancelarije u državi članici u kojoj su izabrani ili troškova za informatičke hardvere i softvere, kancelarijski materijal, mobilne telefone/pretplate i internetske pretplate.
Taj iznos sleže direktno na račun evroposlanika i troškovi ne moraju da se opravdavaju, zbog čega se naknada smatra kontroverznom, navodi se.
Takođe, tu je i naknada za kraj mandata odnosno prelazna naknada u iznosu od jedne mesečne plate za svaku godinu u kojoj su vršili dužnost, ali za najviše dve godine od kraja mandata.
Kada bivši evroposlanik preuzme dužnost negde drugde, iznos prelazne naknade smanjuje se u zavisnosti od iznosa nove plate.
Ako evroposlanik istovremeno ima pravo na starosnu ili invalidsku penziju, ne može da prima i penziju i naknadu već mora da odabere jedno ili drugo.
Istovremeno, svaki evroposlanik ima pravo i na mesečni budžet od 28.696 evra iz kojeg se pokrivaju troškovi poput plata ličnihh asistenata, ali taj novac se ne isplaćuje evroposlanicima direktno, ne smeju da zapošljavaju bliske rođake, a asistenti ne smeju daa učestvuju u aktivnostima koje bi mogle da dovedu do sukoba interesa.
Kako se navodi ove povlastice nakon izbora 2024. očekuje ukupno 720 poslanika, što je 15 više nego na prošlim izborima, a najviše poslanika parlamentu imaće Nemačka (96) i Francuska (81).
Slede Italija (76), Španija (61) i Poljska (53), Rumunija (33) i Holandija (31).
Oko 20 evroposlanika imaće Belgija (22), Grčka (21), Češka (21), Švedska (21), Portugal (21), Mađarska (21) i Austrija (20).
Manje od toga imaju Bugarska (17), Danska (15), Finska (15), Slovačka (15) i Irska (14).
Hrvatska ima 12, a pri dnu liste su Litvanija (11), Slovenija (9), Letonija (9), Estonija (7), Kipar (6), Luksemburg (6) i Malta (6).
Celokupno rukovodstvo partije VLD belgijskog premijera De Kroa podnelo ostavku
Celokupno rukovodstvo stranke Otvorenih belgijskih flamanskih liberala i demokrata (VLD), stranke odlazećeg premijera Aleksandera De Kroa, podnosi ostavku nakon što je ta stranka pretrpela težak poraz na nacionalnim i evropskim izborima, preneo je danas Politiko.
''Poraz je kolektivna odgovornost. Ne samo Aleksandera De Kroa i mene, već i cele stranke i celog partijskog rukovodstva'', rekao je predsednik VLD Rom Ongena.
On je istakao da je uprkos lošem rezultatu, VLD i dalje kandidat za učešće u vladi.
Nakon što su sinoć objavljeni prvi rezultati izbora, De Kro je uplakan rekao da je od sada ''premije u ostavci'', a već danas belgijski kralj Filip trebalo bi da počne razgovore sa liderima političkih stranaka koje su osvojile najviše glasova na nacionalnim izborima.
Prvi bi na razgovore trebalo da dođe Bart De Vever iz N-VA, zatim Tom Van Griken iz Vlamsa Belanga i Žorž iz MR-a.
Tokom tih razgovora glavna tema će biti izbor novog premijera.
Flamanske nacionalističke partije dominirale su na jučerašnjim izborima u Belgiji, a liberalna stranka premijera Aleksandera De Kroa doživela je udarac.
Prema anketama, desničarska nacionalistička Nova flamanska alijansa ostvarila je najbolji rezultat sa 22 odsto glasova, dok je VLD osvojila manje od sedam odsto glasova.
Krajnje desničarska, antiimigraciona partija "Flamanski interes" je na drugom mestu, sa 17,5 odsto, ispred Socijalističke partije "Napred", koja je osvojila oko 10,5 odsto glasova.
Nakon izbora za EP sledi izbor predsednika EP i predsednika EK
Novih 720 poslanika Evropskog parlamenta, za koje su građani iz 27 država članica Evropske unije glasali na izborima za Evropski parlament, prvo će imati zadatak u julu da izaberu svog predsednika, a kasnije i da izaberu predsednika Evropske komisije i odobre 27 komesara, uključujući visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Kako je rečeno danas u sedištu Evropskog parlamenta u Briselu, prvobitno će se u utorak sastati Konferencija predsednika EP, telo koje se sastoji od predsednika EP i predsednika političkih grupa, kako bi sagledali rezultate izbora i razmenili mišljenja o nekoliko pitanja, uključujući o datumu eventualnog izbora predsednika EK, javlja dopisnica Tanjuga.
Od sutra će početi i proces formiranja političkih grupacija u EP. Svaka politička grupacija u EP mora da ima najmanje 23 poslanika iz sedam zemalja EU.
Potom će evropski lideri, okupljeni u Evropskom savetu, imati neformalan samit 17. juna, a zatim i formalan samit od 27. do 28. juna, na kojem će nastojati da se dogovore oko najviših funkcija u EU, uključujući oko predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta, kao i oko visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Novog predsednika Komisije Evropskom parlamentu mora da predloži Evropski savet, odnosno šefovi država i vlada EU, kvalifikovanom većinom, a trebalo bi da tom prilikom uzmu u obzir ishod izbora za EP.
Nakon samita Evropskog saveta, od 16. do 19. jula biće održana konstitutivna sednica novog saziva Evropskog parlamenta, na kojoj bi trebalo da bude izabran predsednik Evropskog parlamenta.
Od 22. do 25. jula biće održani konstitutivni sastanci odbora EP, a potom bi od 16. do 19. septembra trebalo da bude izabran predsednik Evropske komisije, ukoliko se tako dogovori konferenija predsednika EP.
Postoji mogućnost i da do izbora novog predsednika EK dođe u julu.
Parlament bira predsednika Evropske komisije apsolutnom vecinom tokom tajnog glasanja.
Fon der Lajen je, da bi bila ponovo izabrana, potrebno da je podrži 361 od 720 poslanika.
Ako kandidat ne dobije potrebnu vecinu, lideri EU ce morati da predlože novog kandidata u roku od mesec dana, nakon čega će EP glasati o novom kandidatu.
Novoimenovani predsednik Evropske komisije i zemlje članice EU naknadno će predložiti kandidate za nove komesare. Svaka zemlja dobija po jedan portfelj.
Od septembra u Evropskom parlamentu trebalo bi da počne proces saslušanja 27 komesara EU. EP će organizovati saslušanja kandidata za komesara kako bi poslanici iz relevantnih skupštinskih odbora mogli da procene njihovu podobnost za svoje predložene resore.
Često se dešava da najmanje jedan komesar padne na testu, nakon čega njegova zemlja mora da pošalje novog kandidata u Brisel.
Jedan od 27 komesara vrši funkciju potpredsednika Komisije i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, a trenutno je to Španac Žozep Borelj.
Njegovu zamenu prvo treba da predloži Evropski savet kvalifikovanom vecinom, a zatim je potrebna saglasnost predsednika Komisije.
Proces u Evropskom parlamentu završiće se plenarnim glasanjem, koje se očekuje na jesen, a tokom kojeg će poslanici morati da odluče da li će odobriti sastav Evropske komisije u celini.
Novog predsednika Evropskog saveta, koji će naslediti Šarla Mišela na toj funkciji, biraju njegovi članovi, tačnije šefovi država i vlada EU, kvalifikovanom većinom.
On bi trebalo da preuzme funkciju 1. decembra.
Joksimović: Nije bilo iznenađenja na izborima za EP, očekivan uspon desnice
Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović izjavila je danas da nije bilo prevelikih iznenađenja na izborima za Evropski parlament, kao i da se očekivao uspon ekstremne desnice s obzirom da u Francuskoj stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen već dugo vremena beleži konstantni rast.
Ona je za Tanjug rekla da je otpor prema stanovništvu iz drugih krajeva sveta doprineo jačanju desnice i ocenila da je najveće iznenađenje izazvao potez francuskog predsednika Emanuela Makrona da raspusti parlament i najavi prevremene izbore u Francuskoj.
"Za Makrona u politici se kaže da je veliki kockar i strateg, da čini ovo upravo da bi omogućio građanima Francuske da vide na koji način bi ekstremna desnica vodila državu u nekom narednom periodu. Moramo imati u vidu da je u Francuskoj predsednički sistem i da je uloga Makrona izuztetno jaka", navela je ona.
S druge strane, Joksimovićeva kaže da postoji analiza da način glasanja za EP i za izbore u Francuskoj nije jednak i da će rezultati biti nešto drugačiji nego što je to bio slučaj za EU, zbog čega smatra da treba videti kako će se ti izbori odigrati i da li će taj veoma rizičan potez Makrona dovesti do željenog efekta da se Francuska ponovo vrati nekim drugim strankama i da se rast radikalne desnice u potpunosti zaustavi.
Kako je navela, pretpostavilo se da će Alternativa za Nemačku (AfD) imati dobar rezultat bez obzira na određeni broj skandala koji se dešavao u predizbornom periodu, ocenivši da je u tom kontekstu najveći gubitnik nemački kancelar Olaf Šolc.
"Postavlja se pitanje da li će i on posegnuti za istom merom kao i Makron. Zeleni su isto u Nemačkoj doživeli značajan pad podrške, ali ono što je jasno je da CDU, CSU, konzervativna strana političke scene u Nemačkoj ostvarila bolji rezultat", objasnila je ona.
Sveukupno gledano, Joksimovićeva kaže da se desilo nešto što se i predviđalo da će Evropska narodna stranka (EPP) i socijaldemokrate ponovo odneti pobedu, istakavši da se već govori o tome da bi zajedno sa liberalima mogli ponovo da formiraju vlast i da se uspeh desnice u ukupnom broju ne može posmatrati kao celina.
Prema njenim rečima, prave se već diferencijacije tzv. dobrih ekstremnih desničarskih stranaka i onih koji to nisu, one koje su dobre su one koje nisu antievropske, koje podržavaju Ukrajinu u agresiji Rusije prema Ukrajini i koje zagovaraju vladavinu prava.
"Ursula fon der Lajen je već pokušala da razgovara sa Italijanskom premijerkom Đorđom Meloni u pokušaju da dođu do zajedničkog jezika što je na određeni način bilo kritikovano u EU, ali opet rezultati govore u prilog tome da bi ona danas mnogo lakše mogla da osvoji svoj drugi mandat nego što je to bio slučaj u prethodnim danima. Ona je mandat osvojila zahvaljujući podršci CDU i Makrona", rekla je Joksimović.
Iako je Makron u poslednje vreme bio skeptičan i bio spreman da podrži italijanskog kandidata, Joksimovićeva smatra da je drugi mandat za predsednicu Evropske komisije Ursule fon der Lajen gotovo izvestan u trenutku kada je Makron suočen sa svojim značajnijim unutrašnjim problemima.
Na pitanje šta ovakav uspon desnice koje imaju Nemačka i Francuska znači za EU, ali i šta će ubuduće značiti za ovaj region i Srbiju, Joksimovićeva je ocenila da je to jedna vrsta upozorenja koja je rezultat dugoročnih procesa, poput pitanja migrantske krize.
"Postoji jedan otpor među građanima EU od tolikih priliva migranata, ali sa druge strane imate proces u kojem u ključnim zemljama postoji nedostatak radne snage tako da migranti popunjavaju nekakva prazna mesta i to u nekim resorima gde domicijalno stanovništvo ne želi da radi", objasnila je ona.
Pored pitanja migranata, Joksimovićeva ističe da će na agendi visoko ostati pitanje odbrane Evrope, ugroženosti jer se smatra da evropskom kontinentu preti potencijalni dalji sukob jer je ruska agresija na Ukrajinu otvorila mnoga pitanja.
