Ponovljeno brojanje glasova na oko 12 odsto glasačkih mesta sa spornih parlamentarnih izbora u Gruziji potvrdilo je pobedu vladajuće partije Gruzijski san, rekla je izborna komisija za Frans pres.
Proevropska opozicija je optužila vlasti da su pokrale izbore održane u subotu.
Ponovno brojanje glasova na oko 12 odsto glasačkih mesta i oko 14 odsto glasačkih listića "nije dovelo do znatne izmene ranije objavljenih zvaničnih rezultata", saopštila je komisija.
"Definitivno prebrojavanje samo se neznatno promenilo u devet odsto od ukupnog broja glasačkih mesta gde je bilo ponovo brojanje glasova", dodaje se.
Partija Gruzijski san, koja je od 2012. na vlasti u toj kavkaskoj, bivšoj sovjetskoj republici, izašla je kao pobednik na parlamentarnim izborima održanim u subotu, ali opozicija ne priznaje rezultate. Prema zvaničnim podacima izborne komisije objavljenim u nedelju, partija Gruzijski san osvojila je 54,8 odsto glasova.
Predsednica zemlje Salome Zurabišvili, koja je u sukobu s vladom, ukazala je na "sofisticiran" sistem prevara tokom izbora.
Ona je juče odbila da se pojavi na razgovoru koji joj je uputilo tužilaštvo u okviru istrage o navodnoj proneveri glasova.
Međunarodni posmatrači takođe su konstatovali neregularnosti tokom izbora i Evropska unija je tražila istragu o tim navodima.
Izbori su viđeni kao test za evropsku budućnost Gruzije koja želi da se pridruži EU i NATO.
Uzalud je Gruzijski san davao uveravanja da ti ciljevi ostaju, partija se optužuje da je autoritarna i sumnja se da želi zemlju da približi Moskvi. Neki od njenih vođa među kojima i bogati
Bidzina Ivanišvili davali su više izjava protiv Zapada.
Gruzijski san se predstavlja kao jedina stranka koja može da spreči da Gruzija doživi istu sudbinu kao Ukrajina, koja se bori protiv ruske invazije od februara 2022. godine.
U Gruziju je takođe upala ruska vojska tokom kratkog rata 2008. godine.
Rusija ima vojne baze u dve separatističke gruzijske oblasti čiju je nezavisnost ona priznala Abhaziji i Južnoj Osetiji.
Od početka godine zemlja je takođe usvojila zakone koje su osudili njeni zapadni partneri, a koji su vrlo bliski ruskim zakonima. Jedan se odnosi na "strani uticaj" zbog koga su pokrenute masovne demonstracije u maju, a drugi na ograničenje prava LGBT+ zajednice.
