Eksperimentalni virus koji ubija ćelije kancera prvi put je primenjen na ljudskom pacijentu, sa nadom da će testiranje na kraju otkriti dokaze o novom načinu uspešne borbe protiv kancera u ljudskom telu.
Kandidat za lek, nazvan CF33-hNIS (vakinia), je ono što se zove onkolitički virus, genetski modifikovani virus dizajniran da selektivno inficira i ubija ćelije kancera dok zdrave ćelije štedi, prenosi Science alert.
U slučaju CF33-hNIS, modifikovani virus boginja deluje tako što ulazi u ćelije i umnožava se. Na kraju, zaražena ćelija puca, oslobađajući hiljade novih virusnih čestica koje deluju kao antigeni, stimulišući imunski sistem da napadne obližnje ćelije kancera.
Prethodna istraživanja na životinjskim modelima pokazala su da lek može da iskoristi imunskii sistem na ovaj način da "lovi" i uništi ćelije kancera, ali do sada nije rađeno testiranje na ljudima.
To se upravo promenilo, sa ko-proizvođačima leka, centrom za lečenje karcinoma i istraživačkim centrom "City of Hope" u Los Anđelesu i biotehnološkom kompanijom "Imugene" sa sedištem u Australiji. Oni su objavili da je prvo kliničko ispitivanje na ljudskim pacijentima u toku.
„Naše prethodno istraživanje pokazalo je da onkolitički virusi mogu da stimulišui imunski sistem da reaguje i ubija ćelije karcinoma, kao i da stimuliše imunski sistem da bolje reaguje na druge imunoterapije", kaže onkolog i glavni istraživač centra "City of hope" Daneng Li ,koji sa svojim timom veruje da "CF33-hNIS ima potencijal da poboljša ishode za pacijente".
Otključavanje tog potencijala će prvo zavisiti od toga da se pokaže da je CF33-hNIS bezbedan za ljude, pri čemu će se prva faza ispitivanja fokusirati na bezbednost i podnošljivost leka.
Očekuje se da će ispitivanje uključiti ukupno 100 učesnika, od kojih će svaki biti odrasli pacijent sa metastatskim ili uznapredovalim solidnim tumorima koje su prethodno pokušali da lečee sa najmanje dve linije standardnog lečenja.
Kada budu uključeni u ispitivanje, ove osobe će dobiti niske doze eksperimentalnog tretmana putem direktne injekcije, odnosno intravenozno.
Ako rani rezultati budu uspešni i CF33-hNIS se bude smatrao bezbednim i dobro se tolerisao, dodatni testovi će istražiti kako se lek uparuje sa pembrolizumabom, postojećim tretmanom antitela koji se već koristi u imunoterapiji karcinoma.
Verzija virusa koja se sada klinički testira proizvodi humani natrijum jodid simporter (hNIS), protein koji omogućava istraživačima da snime i prate replikaciju virusa, kao i da omogućava dodatni način oštećenja ćelija kancera dodavanjem radioaktivnog joda.
Međutim, pre nego što se utvrdi efikasnost, istraživači će prvo tražiti da vide koliko dobro pacijenti reaguje na lek, beležeći učestalost i ozbiljnost bilo kakvih neželjenih efekata, a takođe istražuju koliko dobro prolaze učesnici dok se niske doze povećavaju.
Sekundarne mere, uključujući procene o tome koliko efikasno CF33-hNIS smanjuje lečene tumore, biće analizirane kasnije, ali s obzirom da se očekuje da će ispitivanje da traje dve godine i to na više kliničkih lokacija, verovatno će proći neko vreme pre nego što se saznaju rezultati.
"Ako se pokaže da je lek bezbedan i da se dobro podnosi, mogli bismo da tražimo moćno novo sredstvo za borbu protiv tumora", kaže hirurški onkolog dr Suzan Varner, koja je prethodno vodila tim koji je proučavao efekte CF33 na tumore kod miševa.
Ona je 2020. godine rekla da ovaj onkolitički virus trenira imunski sistem da cilja određenu ćeliju karcinoma.
"To znači da ako slična ćelija kancera ikada pokuša da ponovo nastane, imunskii sistem će biti spreman", rekla je doktorka.
Još niko sa sigurnošću ne zna da li će CF33-hNIS učiniti isto kod ljudi, ali ako može, to će postati tek druga onkolitička virusna terapija za karcinom koju je odobrila FDA, nakon leka koji se zove talimogen laherparepvec (T -VEC), modifikovana verzija virusa herpes simpleksa, koji se koristi u lečenju melanoma.
